Читај ми!

Памтићемо га по причама и по романима о речима – одржана комеморација академику Миру Вуксановићу

У Српској академији наука и уметности одржан је комеморативни скуп посвећен књижевнику и академику Миру Вуксановићу.

Академик Миро Вуксановић последњих 15 година је био управник Библиотеке САНУ, пре тога је водио Градску библиотеку у Сомбору и Библиотеку Матице српске.

Покренуо је и уређивао антологију Десет векова српске књижевности, Критичко издање дела Иве Андрића и Приступне беседе српских академика.

Његову библиографију чини око 2.500 јединица, а богатим стваралачким радом оставио је аутентичан траг у српској књижевности.

„Писци се обично памте по ономе што ново унесу у књижевност свога језика, ономе што је у њима најаутентичније. Мира Вуксановића ћемо памтити по целим новим жанровима које је створио, по причама о речима и по романима о речима”, Академик Јован Делић, историчар књижевности.

Романи Семољ гора и Семољ земља донели су му сва значајна књижевна признања код нас. Сабрана дела у 27 књига заокружена су пре две године поводом пишчевог 80. рођендана и пола века рада.

„Сваки свој креативни налог, а било их је у изобиљу, сваки професионални подухват, а било их је мноштво и сваку своју друштвену обавезу, а било их је за три човека, Миро Вуксановић у свом плодном животу – и опослио и окончао”, каже Михајло Пантић, писац и универзитетски професор.

„Чини ми част и задовољство да кажем да таквог библиотекара и управника, ваљда од оних старих, древних имена којима данас награђујемо друге људе, нисмо имали. Волео је Миро ову земљу, посветио јој је себе, а највећи израз те љубави, као што је то више него лепо истакнуто данас, је то осећање бивства у језику коме је припадао”, каже проф. др Александар Јерков, управник Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић''.

Академик Миро Вуксановић је преминуо 6. фебруара, у 82. години, а сахрањен је у родној Крњој Јели, у Црној Гори.

петак, 03. април 2026.
8° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом