Светски дан позоришта: Порука Вилема Дефоа и премијера представе о деменцији у Битеф театру

Светски дан позоришта обележава се сваке године 27. марта у организацији Међународног позоришног института. Поред бројних манифестација, пре почетка представа, на сценама широм света, чита се традиционална порука неког од познатих позоришних стваралаца, редитеља, глумаца. Аутор овогодишње поруке је прослављени амерички глумац Вилем Дефо. И на београдским позоришним сценама је, пре почетка представа, прочитана порука славног америчког глумца, а у Битеф театру изведена је београдска премијера представе „Не заборави ме".

„Здраво, ја сам Вилем Дефо и срећан сам што сам део прославе Светског дана позоришта.

Као глумац и позоришни стваралац, и даље верујем у снагу позоришта. У свету који делује све више подељен, контролисан и насилан, наш изазов јесте да избегнемо пропадање позоришта и његово свођење на комерцијално предузеће које нас забавља тако што нам одвраћа пажњу, или на пуког институционалног чувара традиције.

Уместо тога, треба да негујемо способност позоришта да повезује људе, заједнице и културе, и да пре свега поставља питања о томе куда идемо.

Позориште, као свеобухватна уметничка форма, може да нам покаже шта је некада било, шта сада јесте и какав би наш свет могао да буде“.

Премијера у Битеф театру

Представа Не заборави ме је тематски посвећена све присутнијој појави деменције у животу старије популације. Према неким проценама 57 милиона људи широм света, а код нас 160 хиљада, живи са овим проблемом.

Кроз фрагменте сопствених сећања и туђих исповести, кроз халуцинације и параноје, али и кроз свакодневне ритуале бриге, губитка и суочавања са смрћу, жене на сцени публици снажно дочаравају исцрпљујуће околности у којима се налазе особе са деменцијом и њихови најближи.

„Тема је тешка, тема је изазовна. Тешко је увек како људи да остану, како да остану да се ипак баве, да искораче, да проговоре у јавном простору, какво је позориште о теми које је врло некако интимна, некако увек све то остане у кругу породице, нећемо баш да причамо о томе. Било је изазовно како их заправо оснажити да стану на сцену, да проговоре, да је то један важан искорак не само за њих него заправо за цело друштво“, истиче Бранка Бајић, коредитељка и глумица у представи.

Представа је настала кроз вишемесечни позоришни процес са Театром заједница из Футога и Новог Сада. Део је пројекта, који промовише прекограничну сарадњу између Србије и Мађарске кроз примењену позоришну уметност.

„Желимо да гледалци, свако из својих ципела пре свега, доживе како је то бити у свету заборава. Како то изгледа када губите сећања, када губите моторичко памћење, када губите идентитет и када губите своје биће и можда на крају долазите до тог исхода који је углавном линеаран, а то је да постанете само љуштура, или сте негде онтолошки у неком другом свету. А са друге стране да станемо и у ципеле неформалних неговатеља, углавном чланова породице, јер то је болест коју живе сви“, напомиње Лазар Јованов, коредитељ представе

Не заборави ме није само позоришна представа, већ и простор дијалога. После извођења организује се разговор са публиком, чиме се додатно продубљује разумевање ове теме и подстиче колективна одговорност.