Дуковски и Фрљић први пут заједно – „Црно злато“ на сцени Београдског драмског позоришта
У Београдском драмском позоришту одржана је предпремијера представе „Црно злато“ по тексту Дејана Дуковског у режији Оливера Фрљића. У фокусу приче је драма у породици између оца и сина.
Дејан Дуковски, аутор чувене драме Буре барута, које је обележило позориште деведесетих година, и Оливер Фрљић, чије су представе узбуркавале духове на простору бивше Југославије, носећи болно суочавање са најмрачнијим периодима наших живота, први пут раде заједно, и то представу Црно злато.
У средишту приче је породица оптерећена одласком сина Ангела у Европу из које стиже успешна пословна жена Ангела. Испоставиће се да је она заправо њихов изгубљени син.
„Они имају јако пуно слојева, јако пуно контрадикција. Ја мислим да ту се оперира са појмом трагичког незнања и да је то заправо главни драмски генератор у Црном злату. И било ми је супер да са тим радим нешто“, каже редитељ Оливер Фрљић.
Породица у Црном злату трпи вишеструке транзиције – друштвене, политичке, етичке, родне и слика је времена у којем живимо.
„Имам тај осећај да ми у задњих 30 година као да пишамо уз ветар. Тако да осећа се то и у комаду. Осећа се и ту је време врло важно. Овај текст почиње једном песмом, 'где ги иду младе, луде године'. Одлетели сте као... као голубови“, напомиње Дуковски.
„Тај предивни Дејан Дуковски, ја њега стварно много волим као писца. Толико поетичан, и у ствари је супер та комбинација између њега и Оливера. Та Оливерова луцидност и његова поетика дају неки, како бих рекла, не ни хибрид, али неко читање које је узбудљиво на сцени“, истиче глумица Наташа Марковић која тумачи мајку, а Ангела, односно Ангелу, Ања Ћурчић. Димитрија, оца, игра Милутин Милошевић.
„Јако крут и тврд, не себичан, али заправо недовољно спреман да чује и види људе око себе“, описује свој лик Милошевић.
Црно злато је прича о балканској породици, биће смеха и туге, као и у животу. Црно злато у Београдском драмском позоришту публика с нестрпљењем чека.
Коментари