Век Српског ПЕН центра: од вапаја за миром до борбе за слободу речи

Основан као глас писаца који су после ратних страхота желели да књижевност буде простор слободе, а не фронтовског извештавања, Међународни ПЕН је 1921. године у Лондону поставио темеље глобалне мреже књижевника. Само пет година касније, захваљујући Исидори Секулић, та идеја заживела је и у Београду – оснивањем Српског ПЕН центра, који већ готово један век брани слободу речи и право писца да ствара без страха од прогона.

Као вапај писаца за мирним добом, где ће се књижевност развијати и бити значајна не као извештавање са фронта, већ као извештавање о љубави међу људима, о нормалном животу 1921. године у Лондону основано је глобално удружење писаца.

„Пет година касније, 1926. године у Београд је стигла из Лондона, где је провела неколико месеци Исидора Секулић. Обавестила је своје колеге о оснивању и деловању ПЕН центра и да она позива своје колеге да оснују Београдски Пен центар. Тако и буде, 26. фебруара, састану се писци Павле и Богдан Поповић, Исидора Секулић, Јован Дучић, Милош Црњански и Иво Андрић“, наводи Вида Огњеновић, председница Српског ПЕН центра.

Били су ту и гости – Отон Жупанчић, Густав Крклец и сви заједно су основали Београдски ПЕН центар, који ће на конгресу у Берлину бити прихваћен у велику ПЕН породицу. И одмах преузети повељу ПЕН-а, да књижевност не познаје националне границе, да не сме бити прогоњена због политичких идеја, као и да писац не може бити прогоњен и осуђиван због ставова и мишљења његових јунака.

Да је ПЕН за слободу речи и против сваке цензуре, jедну од најачин порука у својим првим годинама међународни ПЕН послао је управо са Конреса у Дубровнику 1933 године.

„Tо је била кобна година по Европу. Тада се националсоцијализам појавио као партија и као идеологија. Конгрес Међународног ПЕН-а је осудио Хитлеров долазак и међу првим међународним организацијама то обнародовао јавно“, истиче председница Српског ПЕН центра.

Током другог светског рата српски ПЕН, као ни међународни, није деловао. После обнављања рада шездесетих година на Бледу је одржан конгрес коме је присуствовао и чувени драмски писац Артур Милер, кога је управо ПЕН спасао од Макартијевог прогона.

Српски ПЕН центар штитио је како светске тако и домаће писце од сваког прогона. И свих ових деценија залагао се да се наша књижевност што више преводи у свету.

„За једну књижевност која није на великом језику, ми смо пласирани у свету одлично“, наглашава Вида Огњеновић.

Свој век трајања ово једно од наших најстаријих уметничких удружења, обележиће низом догађаја које ће организовати током године у градовима Србије.