Музеј ћирилице као завет будућности: да писмо остане живо у школама, медијима и свакодневици

У Рачи, крај Бајине Баште отворен је Музеј ћирилице. Први национални музеј посвећен ћирилици има мисију да промовише и чува ћирилицу као јединствено културно благо, али и као писмо које се прилагођава савременом добу.

Стара сеоска школа у којој одавно нема ђака постала је дом ћирилице, место где се сусреће традиција и модерне технологије и прича о ћириличном писму као делу националног кода кроз векове, буне и мене.

„Сваки посетилац Музеја, идући редом кроз просторије пратиће генезу, односно настанак ћирилице, и њен развој и промене, настанак српске ћирилице у средњем веку, појаву српских штампарија. Промене, буне које су се дешавале током 18. и 19. века, а везане за структуру српске ћирилице. Ток српске ћирилице и коначно све оне мене које у утицале на промене у нашем, односно 20. и 21.веку“, наводи проф. др Александар Милановић, директор Музеја ћирилице.

За Бајину Башту као град ћирилице музеј има посебну симболику.

„Почели смо све 2019. усвајањем Декларације о заштити ћирилице, затим Ћириличном баштином, која све ове године постаје препознаљива, Парк ћирилице и, наравно, круна свега, Музеј ћирилице“, истиче идејни творац Музеја, Синиша Спасојевић.

Музеј није само подсећање на историјат већ и завет будућности.

„Нека овај Музеј буде њен дом, али пре свега инспирација да она остане живо писмо у нашим школама, институцијама, медијима, да буде живо писмо у свакодневном животу“, поручио је Милош Вучевић, изасланик Председника Републике.

Музејска врата отворена су пре свега за школарце, научнике, а биће и новост већ у пролећној туристичкој понуди.