Премијера Ибзенове „Хеде Габлер" у Југословенском драмском позоришту

У Југословенском драмском позоришту премијерно је изведена представа „Хеда Габлер“ Хенрика Ибзена у режији Иве Милошевић. Ова драма први пут је одиграна пре више од једног века, али њена актуелност није престала.

Ово је прича о унутрашњој борби и поробљавању самог себе. Норвешка Хеда Габлер, али и Хеда коју је нама на сцену довела редитељка Ива Милошевић, неодовољиво подсећа, а на крају и дели судбину младе Карењине из Толстојевог романа.

Протагонисткиња Ибзенове драме по много чему је другачија, лепа и успешна, а ипак несрећна и неслободна.

„Свако има кризу смисла живота уколико не слуша срце. То је нека моја порука“, каже редитељка Ива Милошевић.

Ибзен је казао да му није стало да гледаоци разумеју лик Хеде Габлер, већ да је просто доживе као сложеног човека, са манама, жељама и мотивима који нису увек на први поглед јасни.

Представа приказује један усијани психолошки круг у којем се све преплиће и све губи смисао, а та несрећа одиграва се под завесом отмености, високог друштва и углађене спољашње естетике.

„Овакве улоге, са овако заиста великим писцима су углавном написане тако да ви морате слој, по слој откривате, да би дошли до неке суштине. А и то је питање да ли сте ви открили све слојеве“, истиче глумица Јована Беловић.

Хедин супруг, Јерген Тесман, делује досадно наспрам комплексног Хединог лика. Он је уштогљени учењак, детиње природе, наиван. Опседнут сопственим академским успехом, заробљен међу књигама, показује потпуни мањак разумевања за потребе своје жене.

„Он сматра да је у сенци, и због његове сервилности, добронамерности и тога што он жели да тој, тако да кажем, трофејној девојци, успе да направи живот какав би она требало да има. Како он замишља“, наводи глумац Јоаким Тасић.

Представа Хеда Галбер поставља вечно питање: колико слободе заиста имамо, и шта смо спремни да учинимо да је задржимо?