Марко Јанкетић о новој представи „Мрки – нисам ти испричао" – разговори са оцем који се нису догодили

Идеја за представу Мрки-нисам ти испричао дуго је сазревала у глумцу Марку Јанкетићу. У њој су неки од најзначајних дођаја из његовог живота, од детињства, преко глумачких дана, па оних родитељских, догађаја који су се догодили док је његов отац, глумачки великан Миша Јанкетић био жив, али и они након његовог одласка.

„Ово је представа интимног, исповедног карактера у комуникацији са публиком, упакована у кабаретски жанр. У наслову је Мрки, јер смо Миша и ја звали тако један другог, онако из милоште, То је представа са смејањем, певањем и плакањем", рекао је Јанкетић.

Рад на представи је за Марка изазов и глумачки и лични, процес који је врло захтеван: „Изазовно је причати у своје лично име, али то може да буде и лековито. Ја сам позориште читавог живота доживљавао и као својеврстну терапију, моју терапију. То су нека наша креативна избеглиштва, када се склониш у позориште, говорим о моме еснафу, о глумцима, редитељима. Овде је сада нешто што је инспирисано мојом личном потребом да се обрачунам са неким догађајима из мог личног живота".

Представа у фокус ставља однос оца и сина, али на начин на који се на Балкану о том односу ретко говори, кроз огољеност и рањивост.

„Постоје ти наши балкански стереотипи, о којима ја говорим у представи. Нас овде на Балкану обично уче да није мушки плакати, да треба да задржавамо емоције итд. Ја мислим да то није тачно. Мислим да је лековито исплакати се, брате, и мушки је плакати нормално. Када бисмо мало више плакали, показивали емоције, можда би се мање разбољевали. Ето, и та реченица исто постоји у представи. Мислим да је важно да проговоримо и о тој теми, о томе се не прича много.

У извесном смислу, мој однос са мојим оцем је личио на неке стереотипне, али у извесном смислу и није. Тако да ја и о томе говорим. Мени мој отац недостаје и ово јесте једна врста мог обрачуна са самим собом, да видим докле сам стигао за ових седам година, откад њега нема, шта сам ја то научио од њега и како се борим са тим губитком.

Моја је жеља да се људи препознају у томе, у тим мојим емоцијама, да препознају себе у односу са мајком, оцем, братом, не мора то да буде нужно отац, да преиспитају себе и некако да се подсетимо да је важно да искористимо време које имамо са онима које волимо. Мислимо да се љубав подразумева, а не подразумева се. И ја исто упаднем у ту замку, а заправо има она песма од групе Леб и Сол у којој су стихови: Правих се речи увек касно сетим, одговар знам кад останем сам. А ја бих волео да што више посла урадимо и што више љубави пружимо и примимо док смо још ту заједно", испричао је Јанкетић за Радио 202.

Кад речи постану недовољне, причу преузима музика. На сцени ће све време са Марком бити, Курина трио, музичари који су наступали са великим уметницима: са групом Џипси Кингс, Здравком Чолићем, Батом Ковачем, Бајагом, Робертом Лакатошем, Лајком Феликсом и добитником Гремија Силвестером Левајем.

Они ће у својим аранжманима изводите нумере које су важне Марку, попут песме Све је лако кад си млад Прљавог казалишта, Кад ме погледаш групе Галија, Само једну љубав имам Владе Дивљана.

„Курина трио су заиста виртуози, чаробњаци са инструментима и они свирају тзв. ромски џез. Њихови аранжмани су чудесни, ту је тај јако необичан инструмент који се зове цимбал, који даје једну посебну атмосферу. Рецимо песму Све је лако кад си млад сам волео да чујем онда када ми је било тешко у младим данима и свака од нумера има посебно место у мом животу", каже глумац.

Марко Јанкетић ће певати све песме у представи. Текст и Маркове личне приче драматуршки је обликовао писац и сценариста Дејан Стојиљковић, док режију потписује Анђелка Стевић Жугић у сарадњи са Николом Завишићем.

Због великог интересовања публике отворен је још један термин – 28. март у МТС дворани. Након Београда своје премијере представе Мрки – нисам ти испричао чекају и други градови у Србији.