„Расплитање“ тима српских аутора на Венецијанском бијеналу архитектуре

Српски павиљон на Бијеналу архитектуре у Венецији, ове године, представља рад тима аутора окупљених око Давора Ереша – „Расплитање“ (Unraveling) који се односи на стварање нових простора и приказује трансформације које спајају вештину. Архитектонска Мостра врата званично отвара 10. маја, а одржава се под слоганом „Интелигенција. Природна. Вештачка. Колективна.“

Бијенале архитектуре у Венецији званично почиње у суботу, али национални павиљони свечано отварају своје презентације већ данас.

На Бијеналу, ове године, учествује 66 држава. Селекција пројеката је много већа – 750 индивидуалних и колективних пристиглих из читавог света.

Овогодишњи мото Архитектонске Мостре је „Интелигенција. Природна. Вештачка. Колективна.“

Кустос манифестације је италијански архитекта Карло Рати. Уочи званичног почетка Бијенала, Рати поручује да је архитектура изашла из фазе где је олакшавала суочавање са климатским променама.

„Сада се ради о томе да се и човек и његова градња адаптирају на нове услове – да су климатске промене трајне. То је најлакше саопштити у Венецији, граду који пропада под утицајем климатских промена“, каже Рати.

Националног представника Србије на Бијеналу у Венецији бирају на јавном конкурсу Музеј примењене уметности и Министарство културе.

Ове године, Србију представља рад тима аутора окупљених око Давора Ереша – „Расплитање“ (Unraveling) који се односи на стварање нових простора и приказује трансформације које спајају вештину.

Венецијанско бијенале је глобално најпрестижнија приредба те врсте. Одржава се од 1895. године, представљајући трендове у уметности.

Од 1980. године је у ту манифестацију укључена и архитектура. Од тада се смењују, једне године уметност, наредне архитектура.

Србија, тада као Југославија, купила је павиљон у Венецији 1938. године. Остале републике бивше Југославије излажу на сајамским штандовима у Арсеналу, бившем венецијанском бродоградилишту.