уторак, 28.01.2025, 13:03 -> 14:43
„Јевреји у Крагујевцу – живот и Холокауст“, изложба сећања на културу и страдање
Поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауст, 27. јануара, у Кући Ђуре Јакшића отворена је изложба „Јевреји у Крагујевцу – живот и Холокауст“. Током владавине Милоша Обреновића, након ослобођења Србије 1815. године, Крагујевац је постао значајно средиште јеврејске заједнице, која је доносила различите обичаје и културу.
Желећи да и културно обогати кнежевину Србију, кнез Милош Обреновић позива Јосифа Шлезингера 1831. године да дође у Крагујевац, који након оснивања Књажевско-српског театра 1835. године сарађује са Јоакимом Вујићем, за чије позоришне комаде компонује сценску музику.
Међу првим Јеврејима, који су се доселили у Крагујевац, у првој половини XIX века, били су и кројачи, који су шили униформе за војнике и чиновнике.
Мастер историчар и једна од аутора изложбе, Бојана Миленковић, истакла је да су многи Јевреји били чувена имена некадашњег Крагујевца.
„Познато је да су Јевреји учествовали у културном животу Крагујевца, већина њих су били чланови соколског друштва, а неки су се бавили лекарским занимањима. Најпознатији међу њима је Моша Ели, који се бавио и хуманитарним радом“, наводи Миленковићка.
Између два рата, Јевреји у Крагујевцу су угледни инжењери и трговци, који имају мануфактуре, радње, магазе, продавнице, све до доласка Немаца у град 1941. године, када им је наређено да носе жуте траке.
Већина мушкараца стрељања је 21. октобра исте године, док су њихове породице ликвидиране у београдском логору „Сајмиште”.
Председник српско-израелског пријатељства „Ахава“ и аутор изложбе, Предраг Вукашиновић, истиче да је Мане Пинхас био један од фудбалера Радничког и активни учесник у развоју спорта и фудбала у Крагујевцу.
„Ми смо у задње две, три године радили на истраживању и прикупљању грађе за ову изложбу, прикупљали смо документацију у Историјском архиву Крагујевца и Историјском архиву Србије у Београду, сва грађа је аутентична“, додаје Вукашиновић.
На изложбеним паноима у Кући Ђуре Јакшића приказан је пристојан и леп живот овог народа и његово екстремно страдање.
Као важан симбол сећања на жртве Холокауста у Крагујевцу, 20. октобра 1991. године, Друштво српско-јеврејског пријатељства подигло је споменик стрељаним Србима и Јеврејима.
Коментари