Срце пуковника Николаја Рајевског, правог грофа Вронског, почива у Србији

Из Одесе у Србију, на Моравско ратиште пуковник Рајевски стигао је у јеку турске офанзиве. Судбина је хтела да на првој линији фронта, у Горњем Адровцу, херојски страда само две недеље касније 1. септембра 1876. године. На месту где је погинуо, породица 1903. подиже спомен-цркву СветеТројице, чија је рестаурација почела крајем прошле године.

„То је једно једино место у Србији тако чврсто везано за нашу заједничку историју и наш заједнички хероизам. Стално долазе људи у ходочашће. Чим завршимо са радовима већ смо се договорили како ће бити стављена на туристичке мапе Србије“, каже Јевгениј Баранов, управник Руског дома.

„Ова велика обнова би свакако послужила и томе да се спроведе и једна врста, хајде да кажемо, обнове у нашем памћењу онога шта то место за Србију значи, шта значи за српско-руске односе. Да тадашње Руско царство није објавило рат Отоманској империји тај Први српско-турски рат би се, по нашу земљу и по наше претке, завршио на веома кобан начин“, истакао је Никола Селаковић, министар културе Србије.

Део занимљиве историје бележи и предање да је жеља пуковника Рајевског била да га, ако погине, сахране у Русији, а срце заувек оставе у Србији. Што се и догодило. 

„Кад је његова мајка стигла овде и тражила његово тело да одвезе кући, постоји ти документи, лекар који је радио ексхумацију извукао је срце, и срце је сахрањено овде. Ти папире постоје, што се тиче његовог аманета, стварно не знам, мислим да је то лепа и сјајна легенда“, нагласио је управник Баранов.

У мастастиру Свети Роман, где му срце почива, у част 185 година од рођења, пуковнику Рајевском, јунаку који је Србију неизмерно волео и за њу живот дао, одржан је помен.