Преминуо композитор и академик Дејан Деспић

Ерудита, композитор изузетно плодног и надахнутог опуса, велики теоретичар и педагог, академик Дејасн Деспић био је човек мере и склада, који су се преливали и на његово стваралаштво. Као организатор музичког живота, урадио је много за нашу културу.

Био је у уметничком већу Бемуса, програмској комисији Мокрањчевих дана у Неготину, један од оснивача Мокрањчеве задужбине. Као секретар Одљења за ликовну и музичку уметност САНУ, организовао је концерте у Галерији САНУ

„Све је на том плодном и истрајном животном и професионалном путу било у хармонији, и мудрост и господство и достојанство и суптилни лирски сензибилитет и мера за интензитет драмског набоја, као и спремност и храброст да уђе у дијалог са дамарима доба Тешко је рећи да ли је као композитор или као теоретичар или као педагог више задужио српску музику, једно је сигурно - велики поштовалац имена и дела Стевана Стојановића Мокрањца, академик Дејан Деспић већ дуго је под сводом пантеона наше националне културне историје“, наглашава др Катарина Томашевић, директор Музиколошког института САНУ.

Завршио је композицију у класи Марка Тајчевића и дириговање у класи Михаила Вукдраговића на Музичкој академији у Београду, где је скоро три деценије био професор теоријских предмета.

Аутор је једног од најплодоноснијих и најизвођенијих опуса у историји српске музике, са преко 200 дела различитих жанрова. Његове композиције су извођене у 17 земаља Европе, у Јужној и Северној Америци и Азији. Међу његовим најпознатијим делима издвајају се Симфонија у Де-молу, Дубровачки дивертименто за симфонијски оркестар, Концерт за Наташу, за клавир и оркестар, Ноктурно, оп. 5, Хумористичне етиде, Вињете, Музички речник и Дубровачки канцонијер, циклус за женски глас и чембало или клавир.

„Композитор Дејан Деспић је био заиста један веома вредан човек и оставио је иза себе велики број дела, како солистичке музике, тако камерне, симфонијске, и на крају, крунисао је цео свој рад једном опером, а то је Поп Ћира и поп Спира“ наводи академик Иван Јевтић.

„Био је веома изнијансиран човек. Оставио је велики траг и његово дело ће тек да живи. Не постоји жанр, не постоји простор у коме његова музика и његова мисао, и његова жеља није ушла, није се реалиовала и није написала дело. Такав лик је веома редак и припада бародвима једног времена које више овај тренутак у којем ми јесмо не познаје“, сматра академик Светислав Божић.

Својим оригиналним научним студијама о теорији тоналитета и универзитетским и средњошколским уџбеницима за хармонију и хармонску анализу, науку о музичким инструментима и основе науке о музици, дао је немерљив допринос теорији музике. Добитник је бројних признања међу којима се издвајају Орден рада са црвеном заставом, Вукова награда, Мокрањчева награда и Златни беочуг.

Својим богатим стваралачким опусом, теоријским радовима и педагошком делатношћу оставио је неизбрисив траг у историји српске музике, наводи се у саопштењу и додаје да је његов одлазак велики губитак за САНУ и свеукупно српско друштво и културу.