Читај ми!

Изложба у бечком Јеврејском музеју приказује историјске и актуелне димензије страха

У бечком Јеврејском музеју отворена је изложба о страху, која комбинује историјску хронологију са том универзалном људском емоцијом. Долази у тренутку када се европска јавност боји да се светска политика води са превише, или напротив премало страха.

Ангст је тако комплексна реч у немачком, да се и без превода усваја у другим језицима. Означава страх, али као потмулу претњу, као језу која се увлачи у кости – исконски страх, егзистенцијални, страх од губитка вољених особа, од прогона, болести и смрти. Прави страх – он је фројдијански појам:

„На овој изложби страх се посматра под различитим аспектима: У приватном животу, у религији; у социјалном контексту као страх унутар изолованих колектива, страхови у политици, трагови рата у души; страх од страха, од прошлости и будућности, страх од превише заштите који рађа фобије. Део поставке тематизује и најновије догађаје у Израелу. Ово су врата из склоништа у кибуцу Нир Оз, у коме је Хамас прошлог октобра убио четрдесет и отео осамдесет људи“, наводи кустоскиња Андреа Винклбауер.

Врата, обичан објекат, који у контексту добија одлике хорора. Олупана врата потичу из једног стана у бечком Леополдстадту. У њих су нацисти трпали Јевреје у очекивању депортације – но непознати би и пре тога долазили, лупали пајсерима, шапутали и претили. Добре душе би покушавале да убаце храну, али како у тој ситуацији разликовати пријатеља од непријатеља?

„Ово није изложба на којој се добро осећате, није пријатна. Дизајн ствара атмосфера која гризе. Константа су табле с текстом поређане као архаичне стеле. Боје варирају, што није једноставно, јер су боје кроз историју оптерећене симболикама. Код страха најпре падају на памет црна и тамно сива. Али шта је са жутом, која има тако тешке конотације у јудаизму и хришћанству? Дуго смо размишљали, да ли је легитимно узети жуту. Превагнуо је закључак – када, ако не сада када се ради о страху“, истиче Штефан Фурер дизајнер изложбе.

 Леонард Коен пева молитвени пијут пребачен у поп-баладу; лица нестају у отровним парама, згрчени људи чекају бомбе. У посебној соби су Очи Парасту Фарухар, иранске уметнице у егзилу, паноптикум у коме се назиру измучене, падајуће фигуре. То су очи страха, истовремено и очи контролора страха.

четвртак, 14. новембар 2024.
3° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње