Век надреализма у Србији на изложби Активитет: 100 година надреализма

Први манифест надреализма, Андреа Бретона, настао је пре једног века, а после Француске, Србија је била прва земља у којој се формирао надреалистички круг. Многи млади интелектуалци су се после Првог светског рата школовали у Паризу. Око заједничке идеје проучавања снова и преиспитивања свог бића окупили су се: Душан Матић, Марко Ристић, Ване Бор, Александар Вучо и Радојица Живановић Ное, као једини школовани сликар. Изложба обухвата 12 целина: Сан и сневање, Несвесно и јавно, Надстварно, Поетику мултимедије и Игру...

„Надреализам је један узбудљив уметнички покрет који се проширује на неколико грана. Ликовна уметност , књижевност, перформанси…Пре свега надреализам је у нашем региону, као и у свету донео могућност да се размишља и субјективно и колективно“, истакла је Сања Бахун,ауторка изложбе.

Више од три стотине дела, чије су основне смернице психоанализа и друштвена активност, распоређено је на три нивоа. Најстарија је фотографија Марка Ристића, настала 1910. године. Ту је и преписка између Бретона и Ристића, цртежи, слике, колажи, интервенције, филозофски трактати и дечја књижевност, мултимедијалне песме - слике, антиромани, часописи, анкете, полемике и многи други искази и објекти.

„Они су ликовне радове називали 'ликовна експериментација'. Дошло је до једног расцепа између књижевности и ликовне уметности коју смо ми желели да спојимо у једну причу и да представимо надреалисте као једну интегралну мултимедијалну причу која се протеже до данас“, наглашава Александра Мирчић, кустоскиња Музеја савремене уметности.

У Музеју се чува најцеловитија колекција дела домаћих надреалиста и документација њихових активности и зато Београд представља значајан регионални центар за проучавање тог авангардног покрета.

Велика изложба Активитет: 100 година надреализма, којом се обележена век надреализма у Србији, трајаће до 25. фебруара и део је ширег пројекта, у којем учествују и Музеј примењене уметности и Институт за књижевност и уметност.