Светло, звук, чула… Нова изложба у бечком музеју Хортен укида границе између посматрача и дела

Шта све спада у имерзивну уметност? Да ли кад се постојеће, као недавно са путујућом изложбом Ван Гога, презентира у чистом светлу? Или је по правди имерзивно само ново, створено са намером да директно обухвата сензоријум? Пре то друго.

У двадесетак по типу концептуалних, просторно захтевних, делом проходних експоната проверавају се домети имерзивних техника. Доказ да и уметност може постављати захтев за тоталитетом – једино што је он ту ефемеран. Брзо прође.

„Светло, мириси и звук оживљавају чула, буде сећање на важне моменте у нечијем животу, стварају емотивни оквир од носталгије, од лепих и тешких меморија. То је била намера, да посетиоцима понудимо индивидуално путовање кроз време, да за тренутак уђу у ова дела и дишу са њима. Такође ми је било важно да се покаже шта овај музеј може, колико је атрактиван његов јединствени спој архитектуре, перспективе и младе уметности”, каже Агнес Хуслеин, директорка Музеја.

„Полазећи од светла као основице имерзивне уметности, изложена су и дела базирана на звуку и мирису као материјалима обраде. Тако створена уметност се због фрагилног и ефемерног карактера може заиста доживети само у музејима. Као код Серпентинате Бернарда Лајтнера – која је истовремено скулптура, звук, слика и стаза кроз којом се посетиоци крећу”, изјавила је кустоскиња Јулиа Хартман.

Затворена у своје собе и боксеве као мала краљевства чула, већина експоната делује снагом оп-арт, тако што код посматрача ствара вртоглавицу.

Једно од дела спада у такозване мирисне скулптуре. Да ли мирис као техника и материјал мора бити пријатан како би изборио право да производи уметност?

„Не, не мора. Код тог дела је била важна лична нота. Мирис је морао да одговара сећањима једног сиријског пријатеља. Он је описивао границе које је прешао и спајао их са мирисима изугубљене домовине, ја сам са стручњаком развијала есенцију. Слали бисмо му узорке, он их је враћао на дораду, док нисмо постигли савршену мирисну аналогију његовог сећања. Мириси делују као времеплов, откључавају индивидуалне меморије”, рекла је ауторка Хелга Грифитс.

Сензоријум је овде раздвојен на делове – вид, слух, мирис, додир, како се не би употребила реч коју сви избегавају кад се говори о имерзивној уметности – неуро-ефекти халуциногене печурке. Ово је изложба за уживање на свим плановима.