Сећање на Јагоша – Читава година без вечитог дечака театра

Сећање на Јагоша је била прилика да се кроз разговор и анегдоте оживи немирни, креативни дух који је покретао читаве позоришне ансамбле. Допринос Јагоша Марковића остаје уписан великим словима у историји позоришта на простору некадашње Југославије.

„Могао је да чује оно што нико није чуо, могао је да види све што је желео и да види оно што нико није. Јагош је накит у мом животу, не обичан, него онај који добијеш под старе дане, накит из маште“, каже глумица Весна Тривалић.

На сценама Београдског драмског позоришта посебно место имају две режије Јагоша Марковића – Дивље месо Горана Стефановског и Сумрак богова по мотивима чувеног филма Лукина Висконтија.

„Живео је сваким атомом свог бића, режирао је свим својим бићем, волео, бринуо, секирао се и некад размишљам да ли је био превише нежан за ову грубу данашњицу коју живимо“, истакла је глумица Бранка Катић.

„Ако ћеш да се бавиш овим послом, прежали сe“, сетио се савета свог пријатеља глумац Андрија Милошевић, а редитељ Бранислав Мићуновић је закључио да треба да буде „што више обузетих људи као Јагош“.

„Мени лично толико недостаје да кад год ми је потребан његов глас, његова реченица ја јурим на Јутјубу његове интервјуе и подсећа ме на те антологијске мисли и реченице које су биле само његове из којих сте заиста могли да решавате неке своје велике дилеме“, рекао је Југ Радивојевић, директор Београдског драмског позоришта.

Уз Јагошев кутак са фотографијама из представа, фоаје Беооградског драмског позоришта красиће портрет Јагоша Марковића, уметника Лазара Ђембера, као и бицикл који је био заштитини знак вечног дечака театра.