Завршен конкурс за овогодишњу награду „Бели“, име добитника у коверти

Све скулптуре у дрвету које се постављају на Марковићевом Повлену посвећене су личностима које су из Колубарског краја и задужиле су културу тог дела Србије, додаје Весна Јовановић. Прва биста у дрвету је постављена Радовану Белом Марковићу и то управо на дан када је додељена прва награда.

Радован Бели Марковић оставио нам је приче, новеле, романе, тешко је издвојити, али шта је обележило његово дело?

– Ево да издвојимо оно на чему је он инсистирао. Дакле, Радован Бели Марковић је пре свега задужио нашу културу неким од најзначајнијих страница наше књижевности, али посебно пажњу је посвећивао језику и он је заронио у његове дубине, с једне стране, у ону далеку књижевност, у оно архаично, старо, али с друге стране и у локалне изразе.

А оно што је јако занимљиво, он је волео да прича језиком песника, тако да су његови романи добили један лирски карактер. Коначно, његова дела се називају и литерарним експериментом, или романом против романа, зато што је он укинуо линеарну фабулу и увео тај мозаички део и књижевним јунацима на које смо навикли помало измакао тло под ногама и укинуо тај статус.

Низ награђених је почео великим именима новинарске професије, имали сте пред собом овогодишње предлоге. Да ли се тај низ наставио на прави начин?

– Ја мислим да се наставља на прави начин. Први добитник је био наш дугогодишњи колега из Радио Београда, Милош Јевтић. Прошле године је то био Радован Поповић, писац и новинар, као што је то био и Радован Бели Марковић.

Ове године име добитника је у коверти, гласали смо и у понедељак ће бити саопштено име добитника и мислим да је то стварно прави човек да настави овај низ.

Шта бисте рекли, шта је главни критеријум да се одабере победник?

– Оно што је мени занимљиво посебно, дакле, предлажу кандидате и удружења, и редакције, и појединци и то су тако озбиљни предлози који стижу, да буквално било кога за кога бисте гласали не бисте погрешили. Али оно шта је најбитније, дакле, та истрајност у доприносу књижевности пре свега, а затим култури уопште, и оно што је мени посебно важно, што ми је пресудно када гласам, а то је та интеракција са делом Радована Белог Марковића који је био и писац и новинар.

И то су заиста људи који нису пратили само површно, по неки прилог направили или текстић о Радовану Белом Марковићу, већ су правили праве студије које ће можда теоретичарима књижевности значити исто као и читаоцима дела Радована Белог Марковића.

Када ће бити додељено признање?

– Раније је то било крајем овог месеца. Ове године ће бити на Малу Госпојину и опет ће се окупити људи, не само из света књижевности, него уопште из света културе, јавног живота, да се опет подсетимо великог дела Радована Белог Марковића, сви ми који смо га познавали, памтимо га као дивног човека и сјајног писца.

А ето, остаје и новим генерацијама да упознају његово дело и оног његовог измаштаног двојника који се појавља међу јунацима његових дела, како је он говорио, „лајковачки мними литерата Р.Б. Марковић“.