Највећа галерија у Риму поносно представља изложбу Мире Бртке

Дуго очекивана и најављивана ретроспективна изложба радова Мире Бртке, уметнице која последњих година привлачи пажњу највећих уметничких центара широм Европе, коначно се дешава у престижној римској институцији културе, Националној галерији модерне и савремене уметности (Galleria Nazionale d’Arte Moderna e Contemporanea – GNAM)

Министарство културе Републике Србије, Министарство културе Републике Италије, Покрајинска влада Републике Србије АП Војводине и АИК банка пружили су велику подршку иницијативи Фондације Мира Бртка из Београда и Националне галерије модерне и савремене уметности у Риму да се реализује ова изложба.

Разноврсни и мултимедијални опус вишедисциплинарне савремене уметнице и културне активисткиње, Мире Бртке, после изузетно посећених изложби у Музеју града Београда (2021) и у Музеју Q Contemporary у Будимпешти (2022), на десетогодишњицу од њене смрти биће приказан у Риму, где је започела своју уметничку каријеру и оставила дубок траг.

Ретроспектива приказује капиталне радове из опуса уметнице, слике, скулптуре, филмски рад и модни дизајн Мире Бртке, репрезентативан избор чувених Мириних хаљина – радове у власнис̌тву Фондације Мира Бртка из Београда, постављене на хиљаду метара квадратних изложбеног простора у Националној галерији у Риму.

Захваљујући координацији Фондације Мира Бртка из Београда и њеном оснивачу Мирославу Родићу – уз одобрење директорке ГНАМ-a, Ренате Кристине Мацантини (Renata Cristina Mazzantini) – изложба је постала стварност. Поред оснивача Фондације Мира Бртка, међу кустосима изложбе су и Лудовика Роси Пурини (Ludovica Rossi Purini) и Анђело Букарели (Angelo Bucarelli).

Изложа „Будућност је иза нас“ представља догађај културне дипломатије и део је широког програма иницијатива предвиђених Споразумом о културној и образовној сарадњи између Владе Републике Србије и Владе Републике Италије, одобреног 2012. године, који у члану 2 предвиђа „Сарадњу у области уметности, путем размене уметника и стручњака у области уметности“ и у члану 6 „Организацију културних и уметничких манифестација у најразличитијим областима: књижевност, ликовна уметност, архитектура, сценске уметности, музика, плес, позориште, филм и аудиовизуелна уметност“.

У уводном тексту каталога који је припремљен за ову прилику, директорка ГНАМ-а, Рената Кристина Мацантини, наглашава: „Уметница се, наиме, преселила у Италију 1959. године пратећи страст према филму. Стигла је у величанствени Рим шездесетих година, у 'Холивуд на Тибру', који је пре глобализације умео да привуче бројне таленте из иностранства, у мултикултуралном окружењу које данас изгледа непоновљиво“.

Да подсетимо, Мирин Римски период почео је и динамично се развијао од краја педесетих година прошлог века, када је у Рим стигла као млада режисерка са веома запаженом филмографијом. Иако је све наговештавало да ће се Мира Бртка потпуно посветити филму, она креће у сликарску авантуру у Риму који је у то време био један од центара европске и светске уметности.

„Изложба, дакле, открива однос балканске уметнице са вечним градом, који је увек остао снажно повезан са престоницом, чак и након 1970. године, када се она враћа у Југославију. На тај начин оживљава и причу Националне галерије модерне и савремене уметности, која је тада била у средишту света у којем су се уметност, филм и мода преплитали, постепено трансформишући сцену 'Слатког живота' (Dolce vita) у позорницу социјално-културних битака шездесетих, од другог феминизма до активизма”, закљчује Мацантини.

У уводном тексту за каталог ове изложбе, недавно преминули ликовни критичар и најбољи познавалац лика и дела Мире Бртке, Сава Степанов, подсећа на њен одлазак у Рим, као редитељке и повратак у Србију као сликарке са значајним групним и самосталним изложбама у друштву великих савремених уметника прошлог века.

„Стваралаштво Мире Бртке данас доживљавамо као заокружену целину у којој су запретене изузетне уметничке вредности. А у том кругу значајну тачку представља управо ова римска ретроспективна изложба којом се повезује целокупна уметничка активност једне изузетне учеснице уметности друге половине двадесетог и почетка двадесетпрвог века“, каже Степанов.

Свечано отварање изложбе „Будућност је иза нас“ у Националној галерији модерне и савремене уметности у Риму заказано је за четвртак, 11. јул у 19 часова, а изложба ће трајати све до 8. септембра 2024.

Да за Брткин рад постоји велико интересовање говори и чињеница да је недавно Фондацију Мира Бртка посетила и делегација из Центра Помпиду из Париза (Националног музеја модерне уметности), како би се стручњаци те институције детаљније упознали са делом наше велике уметнице за коју су изразили велико интересовање и жељу да радове виде уживо.

О Мири Бртки

Будућност која се већ десила – то је контекст који сажето али уверљиво илуструје раскошну уметничку личност Мире Бртке. Њена аутентичност се може описати тиме да је била ренесансна личност новог времена, а с тим у вези, Италија, и прецизније Рим, су били од кључног значаја за целокупно њено стваралаштво.

Била је мултимедијална, мултидициплинарна и мултикултурална уметница, која је активно, некада и истовремено, стварала у областима филмске и позоришне режије, драматургије, сценографије, анимације, сликарства, веза, вајарства, костимографије, модног дизајна и уметничког активизма. „Стиче се утисак да је увек била на правом месту, у право време“, рекао је ликовни критичар Сава Степанов.

Мира Бртка је завршила студије режије на Академији за позориште и филм у Београду 1953. године, и рад на филму је доводи у Рим. Сликарством је почела да се бави посредством анимације, затим уписује Академију лепих уметности у Риму и дипломира 1963. године.

Једна од аутентичних чињеница везаних за сликарство Мире Бртке је што је од почетка сликала апстрактно. За кратко време реализује велики број изложби током шездесетих година, а чланство у интернационалној групи “Illumination” је посебно обележило њено сликарство, посебно утицај ментора, Нобује Абеа (Nobuya Abe).

Од поетике „после енформела“, Мира Бртка трансформише сликарски стилски израз ка геометризованој, плошној форми и динамичној композицији чистих тонова, и даље, ка Белој слици рељефне структуре, која се трансформише променом услова осветљења и динамиком сенки. Паралелно стварајући на релацији Рим-Београд, посвећује се, поред сликарства, филмском раду, затим костимографији, па модном дизајну, а бојени потез четком мења текстилним формама и везом, техником која је везује за њено словачко порекло.

„Посвећивањем скулптури у позном делу опуса Мира Бртка осваја и тродимензионални простор кроз свој уметнички рад. Изложба приказује место и улогу Мире Бртке на савременој уметничкој сцени, у контекстима италијанске, југословенске, војвођанске, српске и словачке уметности. „Мира [...] наследила је балканско осећање припадности граници између Истока и Запада. Жива граница која је током времена увек изражавала културно посредовање пуно размене, алтернативних језика и концептуалних вибрација…“ проф. Францо Пурини.