„Благо нама са животињама“ – авантура за децу и упознавање природе

Прву збирку песама о животињама Бранко Стевановић написао је док је радио у Београдском зоолошком врту у време када је о Врту бринуо Вук Бојовић. „Зоолошка песмарица“ годинама је расла кроз књиге и порасла до збирке „Благо нама са животињама“. Награду „Гордана Брајовић“ добила је за најбољу књигу намењену деци и младима.

Зашто је баш добро бити пас или коњ? Може ли мрав без цврчкових виолина да уда кћер или ожени сина? Како се зоо-свет лечи? Одговоре, и на друга питања, деца ће сазнати из ове књиге.

Она је својеврсно путовање у природу и упознавање света, и припитомљеног и дивљег. У стиховима, забавним и безопасним са по неком практичном смерницом, песник сабира и чува доживљаје, промишља их и дели утиске о царству животиња. Риме прате илустрације Косте Миловановића.

„Што се мене лично тиче желео сам да ова књига буде ослобођена разних тих, ако смем да кажем једну ружну реч „андрмоља“ савременог доба, јер су животиње чисте, отворене, једноставне, неприкривених осећања и понашања, па нека такве буду и песме о њима“, каже песник Бранко Стевановић.

Технолошке новотарије одузимају много од чаролије, коју свако од нас носи у себи и може да је дели са другима, тако је и са оном између писца и читаоца, каже. Воли пријатељске сусрете са децом, а најлепше је када му открију своја очекивања и тумаче свет.

„У библиотеци у Ужицу једна девојчица која се зове Аника, рекла ми је: 'А зашто бисмо ми стално путовали користећи путеве када можемо да путујемо и звездама.' То је једна прелепа реченица и то је управо оно чему књижевност за децу и служи, да покушамо да нађемо нове начине путовања и да видимо и спољашњи и унутрашњи свет захваљујући својој имагинацији, али наравно и захваљујући неким својим искуствима, односно неким својим жељама на крају крајева“, истиче Стевановић.

Признања, попут награде „Гордана Брајовић“ обавезују писца. Ипак, каже, за њега она највећа је да пише књигу која му доноси радост, а потом, да том књигом обрадује и читаоца.