уторак, 07.05.2024, 09:28 -> 09:47
Извор: РТС
Књига „Милутин Миланковић и одбрана отаџбине“ Слободана Стојановића
„Милутин Миланковић и одбрана отаџбине“ назив је књиге аутора Слободана Стојановића, потпредседник Удружења „Милутин Миланковић“. Књигу је писао две године, у жељи да отме од заборава мање познате делатности великог научниковог дела. Тако се у монографији нашао и Миланковићев ратни дневник.
"Преживео сам, и то сваки пут у зараћеној земљи, два балканска и два светска рата. Био сам на бојном пољу и у заточеничком логору, одмарао се по апсанама, таворио у интернацији". Тако је писао о свом војевању резервни официр, Милутин Миланковић, наш први доктор техничких наука.
„Са Станојем Станојевићем и са бропјним професорима БУ био је мобилиса и учествовао је у рату. Наравно, радили су оно што су најбоље знали, бавили су се превођењем страних часописа, документације, новинских извештаја. На основу тога слагали су мозаик шта непријатељска страна ради и шта савезници планирају. И као резултат његовог и Станојевог рада је изашла једна књига Српско турски рат, а Миланковић је све то педантно бележио, имао је свој ратни дневник“, рекао је аутор књиге Слободан Стојановић.
Иако су нам добро знани Канон осунчавања и Реформа јулијанског календара, мање је познат научников допринос изградњи војне инфраструктуре између сва светска рата.
„Пуних 14 година је он радио за потребе команде ваздухопловства, и тадашњег министарства војске и морнарице. Радио је на низ објеката: Хангари су посебно карактеристични, један је још сачуван. А као доказ квалитета тог рада је да су сви хангари за време немачког бомбардовања били гађани, али ни једна није срушен“, рекао је Стојановић.
За потпрдедника Српске академије наука и уметности биран је три пута.
„Колико је био уважаван, једна чињеница - ми смо дошли у посед документа из његове архиве, неке забелешке кратке, како он описује састанак код предсеника Тита, на којем се расправљало о производњи атомске бомбе“, рекао је Слободан Стојановић.
Милутину Миланковићу у част један кратер на тамној страни Месеца носи његово име, као и планетоид који су открили српски астрономи, али и медаља европског геофизичког друштва. А мало познате детаље из научниковог живота открива објављена монографија.
Коментари