Следеће ледено доба може да почне за 11.000 година, ако не буде глобалног загревања

Нова студија показала је фантастичну везу између Земљине искошености и формирања ледених плоча. На основу њихових налаза, истраживачи су проценили да би наредно ледено доба почело за 11.000 година када не би било глобалног загревања.

„Предвиђања су да ће следеће ледено доба почети за 10.000 година“, каже Стивен Баркер, вођа студије и професор на Универзитету у Кардифу. Међутим, њихов модел не узима у обзир повећање емисија гасова са ефектом стаклене баште, који загревају планету до тачке која спречава почетак леденог доба.

Ледена доба, односно глацијални периоди, су екстремно хладни периоди који се дешавају просечно на сваких 100.000 година и током којих је планета покривена огромним леденим плочама хиљадама година.

Између глацијалних периода долази до интерглацијала, када се ледене плоче повлаче према половима. Земља се тренутно налази у интерглацијалу.

Земљина укошеност

Научници већ дуго указују на то да Земљина позиција и угао нагиба у односу на Сунце утиче на формирање ледених плоча. Српски научник Милутин Миланковић 1920-их година предложио је да благе промене у Земљином осном нагибу и облику орбите могу да покрену глобалне глацијалне периоде.

Од тада научници тестирају Миланковићеву теорију. Студија из 1976. године открила је геолошке доказе који показују да два параметра – нагнутост и прецесија – играју улогу у повећању и смањивању ледених плоча. Ипак, прецизно колико утичу и даље је остало непознато.

Сада су Баркер и његове колеге коначно успели да отпетљају и утврде ефекте ових параметара.

Док се креће око Сунца, тренутни Земљин осни нагиб је 23,5 степени и односу на вертикалну осу што утиче на количину соларне енергије која пада на сваки од полова. Али нагиб се повећава и смањује циклично у периоду од 41.000 година.

Земљина оса се такође „клима“ око себе као да није потпуно нацентрирана, што утиче на количину соларне енергије која доспева на екваторијалне регионе током сунчаних периода. И код прецесије постоји цикличност у периодима од 21.000 година.

У сврху ове студије, истраживачи су унели познате промене у нагнутости и прецесији у последњих 800.000 година. Такође су унели и ширење и повлачење ледених плоча током овог временског периода.

Резултат комбиновања ових података био је изузетан.

„Пронашли смо ову фантастичну корелацију која показује директну везу између различитих фаза промена нагнутости и прецесије, а резултат је колико дуго је потребно да се ледене плоче формирају и пропадну“, истиче Баркер.

Једноставније речено, ширење ледених плоча од полова према екватору чини се да директно зависи од нагнутости Земље. Са друге стране, повлачење ледених плоча од екватора ка половима директно зависи од прецесије.

Нова студија објављена је у часопису Сајенс (Science).