Поводом Дана Библиотеке Матице српске – „Златна књига" професору Александру Јеркову

Најстарија национална библиотека – Библиотека Матице српске, обележава свој дан, као сећање, када је из Пеште 1864. пресељена у Нови Сад. На свечаности је професору српске књижевности Александру Јеркову, уручена и Златна књига Бибилиотеке Матице српске.

Повеља и плакета, али и округли сто о његовим делима, као и штампање зборника радова, ове године припали су доктору Александру Јеркову, управнику Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић" и професору на Филолошком факултету у Београду.

„Ја нисам превише осетљив на награде, неколико сам их добио у животу. Али ово је прва из Војводине. Ја сам један војвођански Србин, рођен у Београду, пун поноса на своју равницу и све ми се привиђају сенке мојих дедова, 350 година у дужину, тако да сам се обрадовао на себи неуобичајен начин", рекао је професор Јерков.

Отворена је за јавност 1838. године, а идеја о оснивању настала је 12 година раније отварањем Матице српске у Пешти. Њено језгро је Летопис Матице, покренут 1824. године, чији је циљ био ширење књижевности међу народом, али и штампање српских рукописа.

Након скоро 200 година, данас има фонд од четири милиона књига и публикација, на српском и на више од стотину различитих језика.

„На једној страни је једна класична библиотека, класично књигохранилиште у којем се осећа укус и мирис књига, а на другој страни једна модерна институција културе која иде у корак са новим комуникационо-информационим технологијама", каже Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске.

Уз то што је најстарија српска национална, она је и прва јавна научна библиотека у Срба, има највећу збирку на свету старих и ретких српских књига, а сарађује са 320 институција у свету.

Прва је бибилотека код нас која има више од милион записа у електронском каталогу.