петак, 26.04.2024, 11:00 -> 11:13
Извор: РТС
Аутор: Слађана Симић Јакуш
Изложба радова великана српске архитектуре Владислава Ивковића у Библиотеци града Београда
У оквиру циклуса „Инок Симеон: Архитектура и живот – да мртве живим сачувамо“ у Библиотеци града Београда отворена је спомен-изложба „Професор Владислав Ивковић“. У организацији Асоцијације српских архитеката поставка подсећа на најзначајнија остварења архитекте и професора Владислава Ивковића, који је између осталог пројектовао и пристанишне зграде свих аеродрома у бившој Југославији.
Владислав Ивковић је био један од оних стваралаца који су подједнако и у исто време неговали педагошки, научно-истраживачки и пројектантски рад.
Доба афирмације у струци доживљава после првог таласа убрзане обнове и изградње Београда, крајем педесетих и шездесетих година, када је постао експерт у пројектовању аеродромских објеката.
Од 1962. године, када је за пристанишну зграду Аеродрома „Београд“ у Сурчину, са групом аутора награђен Седмојулском наградом, у следећих десет година реализовани су његови пројекти за аеродроме у Титограду, Дубровнику, на Крку и Контролни торањ у Вршцу.
„Владислав Ивковић је професор на факултету, један вредан аутор, не само аеродрома, радио је он и друге значајне објекте као што су хотели, библиотеке, као што је Машински факултет у Новом Саду. Он је систематичним радом доказао се не само у нашој земљи него и ван ње“, наводи Инок Симеон, аутор изложбе.
Аутор је и пројеката за аеродроме у Алжиру, Јордану, Русији и Пољској.
„Његови пројекти су карактеристични по функционалности. Давао је значај добром коришћењу свих тих објеката и његов функционализам, оно што смо ми научили од неких архитеката ван Србије који су били носиоци и светионици архитектуре као што је Корбизије, Фрак Рајт, Гропијус Владислав је био ученик, а после тога и многе научио блиставом раду“, објашњава Инок Симеон.
Владислав Ивковић је и поред свих професионалних обавеза увек имао времена за породицу и пријатеље. Рецепт за успех налази се у љубави, јер кад се нешто воли ништа није тешко, каже његова унука, глумица Миона Марковић.
„Приватно је био велики господин благе нарави који је био у свом свету, обожавао је свој посао. То смо и ми као деца могли да видимо да ће да нас части кад добијемо кеца или тројку, а не петицу – то је безвезе. Био је зафркант благе нарави, волели су га пријатељи, волеле су га колеге“, каже Марковићева.
Циклус спомен изложби Великани српске архитектуре: Архитектура и живот – да мртве живим сачувамо, покренуо је Инок Симеон, замонашени архитекта Слободан Драговић, у жељи да сачува од заборава дела познатих преминулих српских колега, који су стварали средином и крајем 20. века.
Коментари