Обележен Дан сећања на разарање Народне библиотеке

На локалитету на Косанчићевом венцу обележен је Дан сећања на разарање Народне библиотеке Србије 6. априла 1941. На остацима спаљеног здања положени су венци и књиге.

У немачком бомбардовању уништено је пола милиона књига, готово 1.500 ћирилских рукописа и повеља од 12. до 17. века, комплетна картографска и графичка збирка. У пламену су нестале личне библиотеке Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Ђуре Даничића и Јанка Шафарика.

„У књигама су били похрањени сећање и машта. Овде се десио злочин против сећања и злочин против маште, али злочин против маште не сме бити злочин против наде. Не можемо вратити књиге али се не можемо ни одрећи сећања“, рекао је Владимир Пиштало, управник Народне библиотеке Србије.

Разарање националне библиотеке био је удар на културу и колективно памћење српског народа. Чувала је и градју из читаве Европе којом је обухваћено готово хиљаду година.

„Не можемо поново написати историју. Међутим, морамо признати мрачна поглавља наше историје и само ако се искрено суочимо са прошлошћу, можемо градити будућност засновану на правди, помирењу и међусобном разумевању. То је неопходно како би се осигурало да се слични злочини никада не понове“, наглашава Мануел Сарацин, изасланик Републике Немачке за земље Западног Балкана.

Већ неколико година говори се о подизању Меморијалног центра на месту спаљеног здања на Косанчићевом венцу. Док се то не уради о злочину над књигом остају да сведоче спаљени остаци књига изложени у Народној библиотеке на Врачару.