Лордан Зафрановић добитник награде за животно дело Мартовског фестивала
Редитељ Лордан Зафрановић добитник је награде за животно дело предстојећег 71. Мартовског фестивала, саопштили су организатори из Дома омладине Београда (ДОБ).
![Лордан Зафрановић добитник награде за животно дело Мартовског фестивала Лордан Зафрановић добитник награде за животно дело Мартовског фестивала](/upload//media/2024/2/22/12/29/933/2473092/thumbs/4669770/lordan_zafranovic.jpg)
„Зафрановић је лауреат који свакој награди коју добије даје и део сопствене вредности и значаја", навео је уметнички директор Мартовског фестивала Дејан Дабић.
Зафрановићево име је нераскидиво везано за историју Мартовског фестивала, пошто је овде приказао свој први филм 1966. године, и 2019. представио свој стоти филм.
„Између свих ових година стала је једна блистава редитељска каријера у којој су се низала ремек дела у кратком метру, документарном и целовечерњем играном филму", оценио је ДОБ.
Како је наведено, Зафрановић је награђиван на Мартовском фестивалу и представио се као један од најзначајнијих аутора, не само кинематографије југоисточне Европе већ у европским и светским оквирима.
Из ДОБ-а су подсетили на Зафрановићеве наслове као што су Аве Марија (1971), Први валцер (19781), Антика (1972), Рад зида град (1975), Завичај – Владимир Назор (1978), Крв и пепео Јасеновца (1983), Лица теракота (2003) или Симфонија небеског града (2004).
Ти филмови су „део не само историје, него и антологије нассег документаризма и кратког метра", оцењено је из ДОБ-а.
Пре две године Зафрановић је председавао жиријем 69. Мартовског фестивала, а из ДОБ-а је додато да је тиме чинио част и „организаторима, али још и више ауторима који су понели награде на завршној свечаности".
„Он је одувек уживао углед великог редитеља, али и бескомпромисног ствараоца, за којега је наш велики књижевник и сценариста, Арсен Диклић, својевремено рекао 'да се не боји да по стварима копа до дна", наведено је из ДОБ-а.
Коментари