Орао, лав, крин... Инспирација за бројне грбове на изложби у Историјском музеју Србије

На изложби је представљено двадесет грбова најзначајнијих владарских и великашких породица из Србије, Босне, Хума и Зете које су владале од 9. до 15. века.

Од најстаријег српског владарског рода Властимировића, до деспота из породице Бранковић, грбови су представљани на новцу, печатима, у рукописним књигама, као и на одежди, дворовима и црквама.

„Када говоримо о средњем веку, па и претходним периодима као што је антика, симболи, различити хералдички, управо су представљали симболе владара, као и симболе њихове идеологије, ако то можемо тако назвати. Хералдика као таква јесте један врло важан медиј који је приказиван и на печатима и новцу, а током касног средњег века се појављују и први грбовници”, рекао је мр Јанко Врачар, историчар у Музеју Републике Српске.

Грбови су се у средњовековним српским земљама развијали и под византијским и западним утицајима, што је видљиво и на основу мотива који доминирају.

Из византијске традиције су преузети двоглави орао и крст са оцилима, а из западне хералдике потичу штит, шлем, челенка и крин.

„Од много тих симбола који су нам сачувани, ми смо у наслов ставили три, то су орао, лав и крин, као три најчешћа симбола, не само у српској, већ целокупној европској и светској хералдици. Дакле, орао и лав као пандан један другоме, као царске, владарске животиње, док трећи мотив који се јавља свуда, то је крин или љиљан, најпознатији код нас по грбу краља Стефана Твртка Котроманића”, објашњава Дејан Дошлић, историчар и коаутор изложбе.

Инспирација за изглед данашњих грбова Србије, Црне Горе и Републике Српске потиче из средњовековне хералдике, нарочито из знамења Немањића, Лазаревића, Бранковића и Котроманића.

Изложба је у Историјском музеју Србије отворена до 30. марта.