Музеј Хортен, уметност у суочавању са трагедијама

Ова колекција изгледа као директни отисак стварности. То вероватно није била свесна намера некадашње власнице Хеди Хортен.

Али сада пост фестум, збирка има снагу материјалног путоказа кроз лепо и ружно 20. века. Одатле и назив изложбе са емотиконима срца, чиме се посетиоци позивају да гласају и суделују у склапању сталне поставке.

Колекција и даље расте. Најновија аквизиција је „Сафо“ Анселма Киефера. Сафо уместо главе носи књиге, визуелни кôд за меморију од олова.

„Већ на примеру Фонтанине серије Венеција види се с каквом енергијом се ова дела обраћају данашњем посматрачу. На горњем спрату је експресионизам, стил тежине и рата. На доњим нивоима су савремени. Хтели смо да покажемо њихову интеракцију, да емоције које су водиле сликаре класичне модерне, покрећу и касније генерације“, каже директорка музеја Агнес Хуслајн.

Унутар изложбе „We Love“ сместила се још једна, са фокусом на Климтову Цркву у Унтераху на Атерском језеру. Аквизиција слике је правно потпуно чиста, али њена историја није – Други светски рат је ово платно провело сакривено у Бечу у потпуној илегали, док власници из јеврејске породице Редлих били у емиграцији.

„Мислим да је то један од најлепших пејзажа Густава Климта. Види се озбиљност, осећа извесна тежина, што вероватно има везе с тим да је платно настало у рату 1916. године. Мотиви су стварни, али комбиновани на нови начин. Дуктус је другачији у води, на обали, кућама или дрвећу, тако да све трепери у нијансама зеленог и плавичастог ка виолетном“, објашњава кустос Тобиас Натер.

Музеални погон је већ тако ситуиран, да радикалних промена нема. Али има суптилних, које сваки музеј ради за себе да постигне препознатљивост.

Код Музеја Хортен је то иконичност неких објеката, који почињу да делују као интерпункција унутар богате колекције. People love what they love.