У Врању почели Борини позоришни дани

„Ништа нећемо заборавити“ и назив представе указује на значај теме. Комад о Голом отоку, према мотивима из књига знамените Врањанке Вере Ценић, режирао је Југ Ђорђевић.

„У тим логорима, па и на Голом отоку, показује се колико је лични идентитет и једна персона била небитна. Било је битно уништити људски карактер“, каже глумац Марко Петричевић.

„Мислим да је то универзално питање које нас генерално у свим драмама, тј. у комадима мотивише, а то је нека неправда. Као кровна тема, али поготово у овом историјском контексту где су смештени ови романи“, наводи редитељ Југ Ђорђевић.

Премијера домаћег театра за почетак „Бориних позоришних дана“. Овогодишњи слоган је „Позориште у трауматизованом друштву“.

„Овим радом и радом на овој представи дефинитивно оживљавамо дух и дело једне од највећих драмских писаца на овим просторима, наравно после Боре Станковића, Вере Ценић. А то је и наша улога, позоришта, да нон-стоп подсећамо грађане на нашу јаку културу коју имамо у овом граду“, истиче директор позоришта „Бора Станковић“ у Врању Ненад Јовић.

Први пут је међународна селекција фестивала, три представе су из Србије и три из региона: Хрватске, Северне Македоније и Румуније. О наградама одлучује међународни жири.

Позориште у трауматизованом друштву

Како наводи Слободан Савић, селектор Бориних позоришних дана, настојао је, као и у претходне три селекције, да и овогодишња на најбољи могући начин помири задати буџет, техничке и организационе могућности Фестивала, његове критеријуме позоришног критичара и различите позоришне укусе, а све у интересу публике и без повлађивања истој, уз ненаметљиву уметничку провокативност и субверзивност појединих представа.

„У завршном одабиру издвојио сам оне представе које имају одређене заједничке именитеље на плану тематике, естетике и позоришне поетике. Из тематског корпуса изабраних представа, укључујући чак и представу која је, ван конкуренције, отварила Фестивал, као и представу у част награђених, проистиче концепт и слоган овогодишњих Бориних позоришних дана: Позориште у трауматизованом друштву“, напомиње Савић.

Решење визуелног идентитета овогодишњег Фестивала, које је урадио графички и визуелни уметник Горан Димић, на креативан, одговарајући и примерен начин, подржава и допуњује овогодишњи слоган и селекцију који су, као и увек када размишљам о позоришту, на известан начин и провокативни и еманципаторски.

„Савремена психологија познаје две основне врсте траума: развојне и шок трауме. Ту су, потом, и трансгенерацијске трауме: ратови, присилне миграције, сиромаштво, насилни злочини, разни облици насиља, од генерациј ског до сексуалног, породично насиље, економско, политичко... Све се то, на овај или онај начин, препознаје и ишчитава из представа које сам изабрао за овогодишње Борине позоришне дане“, закључује Слободан Савић.