Изложба у Винорелу „Лепота жене и вина“ за жупску бербу

Винорели сликарке Мире Ковачевић се могу наћи у бројним међународним приватним галеријама и једна је од ретких уметника у свету која ради у овој техници. У питању је специфична и доста тешка техника, која користи искључиво вино као материјал за сликање.

Вино је течне, воденасте структуре и ради се потезима слични акварел техници. Раскош винорелу додају нијансе различитих вина и винског талога и посебна чаролија ове технике је што се временом боје на слици мењају од пурпурних и рубин тонова до бакарних и смеђих.

Ова сликарка у стварању слика користи вина од аутохтоних сорти из Србије и земаља у окружењу.

 На њеним сликама има највише женских мотива и женске сензуалности, које приказују магичан спој жена и вина у уметничком доживљајају јединства лепоте сличних каракатеристика. Жене насликане винорел техником на сликама Мире Ковачевић су обнажене или оскудно одевене, у лепршавим хаљинама, попут младог вина лахорне, румене и једре, а временом вишеслојне, карактерне, упечатљиве.
На изложби винорела биће изложени и портрети, пејзажи, сцена рада у виноградима у овој техници.

У Музеју винарства и виноградарства се чува жупска историја виноградарства и производње вина од 12. века,  стална етно поставка у тзв.Врионици са различитим приборима, алатима и справама који се користио кроз векове за узгајање винове лозе, прераду грожђа и производњу вина и  винске подруме - од муљача, буради, преса, казана, прскалица за заштиту лозе и тако даље.

Чува се  реконструисана кућа ’’Жупска пољана’’, односно стара виноградарска кућа прављена у виноградарским пољанама у којима су винари живели током обраде и бербе винограда.

Данас су ове куће ’’Пољане’’, под заштитом државе, има их 24 у Жупи. У великој сали Музеја  се одржавају различити културни програми, где је и стална поставка познатих локалних сликара, реплика неолитске фигурине од теракоте „Дама Александровца“.

У оквиру Музеја је и дегустациона сала су најпознатијим винима жупских винарија: Спасић, Ђурђевић, Рајковић, Ћосић, Минић, Михајловић, Ботуњац и тако даље.

Музеј чува и одговор, кроз фотографије, записе и сведочанства са оценама из средње школе, какав је ђак био чувени писац Добрица Ћосић, коју је завршио у Александровцу жупском.