Какво наслеђе остављамо деци - премијера представе „Очеви и оци"

Прича прати судбину српске грађанске породице Медаковић, од краја 19. века до краја Другог светског рата, од Милутина, преко његовог сина Стевана, школованог у Бристолу и ожењеног Енглескињом, све до њиховог сина Михајла Медаковића.

Какво наслеђе, духовно, интелектуално, идеолошко, очеви остављају деци, ко смо заправо - питања су које Селенић у роману поставља, а данас, на сцени, у свету који се труди да обезличи људе, те теме преиспитује нова генерација.

„Чини ми се још једна ствар која је много важна јесте та располућеност која нас прати до дана данашњег, та нека наша, пре свега идеолошка располућеност, балканска, српска назовите је како хоћете”, каже Вељко Мићуновић, редитељ.

Драматизацију романа објављеног 1985. године, написала је Ката Ђармати.

Ауторска екипа задржава временску одредницу коју даје Селенић. Језик представе је стилизован и савремен.

„Јунак кога ја играм у овом комаду је Стеван Медаковић и он је, ја бих га окарактерисао као и отац и син, и са ове и оне стране је и покушава да разуме и схвати родитељски задатак а и контекст у коме се налази, наравно код нас је изузетно важан тај национални идентитет”, рекао је Никола Ракочевић, глумац.

„У овом нашем концепту и Вељковом виђењу ми смо сви приватно у оним годинама у којима смо по господину Селенићу постајали очеви. Апсолутно смо испоштовали све теме, сва питања која Селенић поставља и мислим да смо дали савремен одговор”, изјавио је Милош Ђорђевић, глумац.

Прича о животу испуњеном неразумевањима и подвојеностима, стигла је на сцену Народног позоришта у Београду.