Лутке из детинства са којима смо делили тајне – у Музеју лутака
Некада су биле наше најбоље другарице. Са њима смо разговарали, делили тајне, успављивали их и стварали своје мале светове. Лутке су чиниле детињства посебним, а неке од њих данас чувају приче о времену у којем су настале. Мењале су свој изглед кроз историју, а свака у овом музеју има своју причу и неком је припадала пре 3, 50, па чак и 100 година.
„У Музеју лутака имамо ауторске лутке, порцеланске лутке, имамо барби и њену супарницу Тами, плишане меде, имамо лутке старе скоро 100 година, имамо млађе лутке, имамо лутке различитих материјала, дрвене, мекане , позоришне.…“, истакла је Биљана Караџић, Музеј лутака.
Барбике смо имали сигурно сви. Прво се на тржишту појавила Барби, као симбол лепоте и жене која може све сама, а она се појављује Тами, њена супротност, која више симболизује повучену и скромну девојку. Шишали смо их и сређивали сами. Данас деле полицу са играчкама из Југославије.
„Tо је Бисерка из Загреба, то су оне гумене лутке које ја мислим да ће пуно наших људи препознати кад дође. То су слате гумене лутке, специјална ствар што јуе Бисерка била једина фабрика ван САД која је имала лиценцу да прозвдии дизнијеве јунаке“, рекла је саговорница из Музеја лутака.
Ове лутке се, како кажу, препознају чак и по мирису, враћају директно у детињство. Видели смо данас и једног јежа, зову га "Декица". Стар је више од 100 година, изгледа уморно и тужно, као да тражи загрљај, а направљен је од сламе. Застали смо и код лутака које немају израз лица, запитали се зашто.
„Пружа детету могућност да му да и емоцију и игру и шта ће да буде, а не да у старту буде додељена детету као: ово је лутка и она треба да изгледа овако", рекла је Биљана Караџић.
Неке су лепо неговане и очуване, као да су увек биле главне у свакој игри, а неке као да су сакупљале прашину на полицама дечјих соба. Сада су све заједно и служе да им се дивимо и да нам буде она најлепша сећања када је игра била највећа брига и када је туђа лутка увек била боља од оне коју имамо.
