уторак, 04.08.2026, 13:38 -> 13:43
Извор: РТС
„Савремена српска драма“ на румунском језику – четири драме као нови мост између српског и румунског театра
Издање Фондације културе „Камил Петреску“ из Букурешта, које је приредио позоришни критичар РТС-а Слободан Савић, представља савремену српску драмску књижевност кроз четири награђивана текста различитих генерација аутора, са намером да отвори простор за њихово будуће сценско извођење у Румунији.
Уз подршку Министарства културе Републике Србије, у издању Фондације културе „Камил Петреску“ из Букурешта, на румунском језику је објављена књига Савремена српска драма. Избор и предговор потписује позоришни критичар РТС-а, аутор и уредник серијала Читање позоришта Слободан Савић, док је преводилац Весна Степанов Рошка.
Књига доноси четири драмска текста савремених српских аутора – Наход Симеон Милене Марковић, Радничка хроника Петра Михајловића, Јами дистрик Милене Богавац и Најусамљенији кит на свету Тијане Грумић. Реч је о драмама које су већ потврдиле уметничку вредност на српским сценама и на Стеријином позорју, а сада први пут постају доступне читаоцима и позоришним ствараоцима на румунском језику.
Избор који није антологија
У предговору Слободан Савић одмах разјашњава да књигу не треба посматрати као антологију савремене српске драме.
„Ово свакако није антологија... Издавачи су из познатих разлога определили простор за четири савремена драмска текста. Тежак задатак и тешко искушење за аутора избора“, наводи Савић.
Подсећа да је сваки избор истовремено резултат професионалних критеријума и личног суда приређивача, због чега не постоје потпуно свеобухватне антологије. Управо зато, уместо покушаја да представи целокупну савремену српску драмску продукцију, определио се за четири текста који припадају различитим генерацијама, различитим поетикама и тематским круговима.
Истовремено, предговор представља и сажет преглед развоја српске драмске књижевности. Савић подсећа на место које у њој имају Јован Стерија Поповић и Бранислав Нушић, али и на драмске писце који су обележили другу половину 20. века – Александра Поповића, Љубомира Симовића, Душана Ковачевића, Виду Огњеновић, Слободана Селенића, Синишу Ковачевића, Небојшу Ромчевића и друге.
Посебну пажњу посвећује генерацијама које су ступиле на сцену крајем 20. и почетком 21. века, истичући да се њихови текстови све више баве личним, породичним, друштвеним и политичким темама, као и савременим кризама идентитета и усамљености.
Намера – да драме стигну до румунских сцена
Према Савићевим речима, циљ избора није био само представљање српске драме читаоцима, већ и подстицај за њено будуће сценско извођење.
„Изазов сам прихватио... јер је ово прилика да макар четири писца различитих генерација, различитих сензибилитета, различитих поетика, естетика и тематских интересовања приближим позоришним професионалцима у Румунији и, надам се, публици која би могла у будућности да гледа представе по овим текстовима“, напомиње Савић.
Додаје да драме одабране за ову књигу до сада нису превођене на румунски језик нити су постављане на румунским сценама, за разлику од дела Душана Ковачевића и Биљане Србљановић, која су румунској публици већ позната.
Четири драме, четири различита погледа на савремени свет
У предговору се подробно образлажу разлози због којих су изабране управо ове драме.
За драму Наход Симеон Милене Марковић, Савић наводи да представља једно од најоригиналнијих дела савремене српске драмске књижевности. Инспирисана Стеријином драмом, српском средњовековном традицијом и античким митом о напуштеном детету, она кроз особен песнички језик говори о одрастању, трагању за идентитетом и месту појединца у свету.
Радничка хроника Петра Михајловића доноси причу о распаду породице и обесправљеној радничкој класи у друштву које је, како Савић оцењује, остало без основних људских права, пре свега права на достојанствен живот и рад. Комад, додаје, користи поступке социјалне драме, мелодраме, фарсе и документарног театра.
У драми Јами дистрик Милене Богавац, кроз црни хумор и сатиру, преиспитују се национални митови, политичке манипулације и савремени облици корпоративног друштва. Радња смештена на тромеђу Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине, прераста у универзалну причу о национализму и злоупотреби историје.
Најмлађа ауторка у избору, Тијана Грумић, представљена је драмом Најусамљенији кит на свету, лирском причом о породици, усамљености и потреби за блискошћу. Наслов је инспирисан стварним китом који се оглашава на фреквенцији од 52 херца, коју други китови не чују, што постаје метафора савременог човека који, упркос непрестаној повезаности, све теже успева да буде истински схваћен.
Универзалне теме изнад националних граница
Савић сматра да је управо универзалност тема била један од кључних разлога за избор ових текстова.
„Све четири драме су одлично написане, носе универзална значења, тематизују општа питања људске егзистенције и човекове изгубљености... Отуда верујем да ће подједнако бити разумљиве и гледаоцима у Румунији, као и у ширем региону.“
Поред тематске сродности, драме повезује и савремени драмски израз – од поетског језика Милене Марковић и Тијане Грумић, до ироничног и саркастичног приступа Петра Михајловића и Милене Богавац, као и ослањање на савремене драматуршке поступке и постдрамски дискурс.
Положај савремене драме у Србији
Предговор не остаје само на представљању изабраних текстова. Савић се осврће и на положај савременог драмског стваралаштва у Србији, указујући на значај Стеријиног позорја као институције која већ деценијама подстиче настанак и афирмацију домаћег драмског текста.
Истовремено, указује да драме млађих аутора и даље релативно ретко долазе на репертоаре позоришта и да се њихов сценски живот често завршава после праизведбе. Као један од механизама подршке издваја конкурс Стеријиног позорја за савремени домаћи драмски текст, захваљујући којем су многи награђени комади добили своја прва сценска извођења.
Објављивањем књиге Савремена српска драма на румунском језику, четири савремена драмска текста добијају прилику да пронађу нову публику и нова сценска читања изван Србије. Управо у томе Савић види и основни смисао овог издања.
„Препуштам изабране драме редитељима, позоришним управама и свим заинтересованим читаоцима у нади да ће неки од ових текстова угледати светлост позорнице на некој сцени у Румунији“, закључује Слободан Савић.
Коментари