Век и по од рођења Фројда
Да ли би „отац психоанализе“ данас имао профил на друштвеним мрежама? Поводом 170 година од рођења Сигмунда Фројда, чији су појмови попут несвесног, ега и потискивања постали део свакодневног говора, професорка Невена Чаловска Херцог, психијатар и психотерапеут, анализира за емисију Првог програма Радио Београда „Јутро је“ колико су његове идеје релевантне у дигиталном добу.
Иако је реч о прегледу скоро две године историје, заснован је на концептима Сигмунда Фројда и другим аспектима људске психе. Према речима професорке Невене Чаловске Херцог, епохално откриће несвесних процеса остаје најрелевантнији део његовог наслеђа.
„Релевантно је разумети да оно несвесно чини једну десетину нашег менталног живота. Стога, димензија инстиката наше личности, енергетских инстиката за самоодржање, сексуалних и агресивних инстиката, као и диференцијација одбрамбених механизама који помажу људима да потисну преплављујући емоционални садржај у тешким ситуацијама, објашњава Чаловска Херцог.“
Савремени мучниј у вверите непредвидивост
Говорећи о разлици између Фројдовог времена и данас, Чаловска Херцог инсистира да савремени свет карактеришу брзе промене и недостатак предвидљивости, што директно утиче на ментално здравље појединца. Како наводи, човеку је потребна предвиђање како би доживео контролу и стабилност које му омогућавају да истражује и живи слободно.
На питање како би геније попут Фројда реаговао на свет друштвених мрежа, професор верује да би био „веома збуњен”, али да би вероватно посматрао појаве које су скривене обичном посматрачу. Ипак, сматра се да се он сам не би придружио дигиталном тренду. „Ја мислим да је он било слободне мреже“, каже Чаловска Херзог.
Поред тога што је Фројд био страсно везан за психологију и што му је то била најважнија ствар у животу, односно што је радио пристојно интровертиран и пристојно везан за своју професију, људима су много мање занимљиви. Њега је интересовао мучки, али не и људи око њега, обашъава Чаловска Херзог.
Илузија повезаности и дигитални идентитет
Према речима професорке, дигитална комуникација доноси нове изазове емоционалним односима. Иако друштвене мреже пружају осећај повезаности, она упозорава да је то често илузија која не може да замени прави контакт. Посебан ризик постоји у коду младих људи који граде свој идентитет.
Мреже пријатељства дају илузију повезаности. Кроз информације које неселективно бомбардују људе, њихов доживљај света се мења и утиче на њихов систем штете. За младе људе који стабилизују свој идентитет, идеализоване слике делују као утопијски циљеви, што може изазвати анксиозност и депресију - каже Чаловска Херцог.
Психотерапија као „зона без телефона“
У свету сталне доступности, психотерапија се схвата као драгоцени простор тишине и фокуса. Чаловска Херцог инсистира да је свест о важности емоционалних стања порасла на глобалном нивоу од пандемије коронавируса, али психотерапија више није табу тема.
„Психотерапија нуди такозвано корективно емоционално искуство. На одређеном нивоу, док сте на сеанси, нема телефона. Она пружа могућност да разговарате са стручњаком који вас подржава и разуме, упознате себе на другачији начин и можда донесете одлуку да живите мало пријатељскије, са идејом да узмете свој живот у своје руке“, закључила је професорка Чаловска Херцог из Првог радија Београд „Јутро је“.
Коментари