Читај ми!

„Ода радости или Доброчинитељ” – премијера 31. јануара у Атељеу 212

Када сте  последњи пут изашли из позоришне сале с упалом стомачних мишића страдалих од здравог, незлобивог, једноставног смеха, лековитог исто колико и ретког. Такав смех учинио је култним представе као што су „Радован Трећи", „Балкански шпијун", „Маратонци", „Буба у уху", „Љубавно писмо"…

„Ода радости или Доброчинитељ” – премијера 31. јануара у Атељеу 212 „Ода радости или Доброчинитељ” – премијера 31. јануара у Атељеу 212

Све је мање таквих представа, упркос неисцрпној инспирацији коју нам нуди стварност и упркос публици жељној да се од срца засмеје и тај смех бар још неки дан носи са собом.

Управо је таква представа Ноћна стража Атељеа 212, годинама на карту више. Они који су се почастили том маестралном забавом, сада с нестрпљењем очекују наставак: Ода радости или Доброчинитељ, претпремијеру имаће у петак, 30. јануара а премијеру сутрадан 31. јануара на сцени „Мира Траиловић“ у Атељеу 212.

Комедија по тексту Федора Шилија и у режији Гордана Кичића, наставља причу започету у Ноћној Стражи, вечну тему личног уздизања и пропасти, материјалне и духовне, пут од дна до врха и назад, зачињен као увек што бива, и подвалама, и издајама, и губитком морала, достојанства, пријатеља и породице.

Јер :„Свака је врлина без мрље – све док се не стави на пробу", написао је Шили. То обично бива предложак за трагедију, али Шили се одлучио за тежи пут и одабрао комедију да нас смехом доведе до катарзе.

Такав галиматијас савршено је „легао" и редитељском и глумачком умећу Гордана Кичића. Окупио је у Ноћној Стражи  глумачку поставу која је гарантовала „добар провод", па је одлука да уследи наставак, без сумње добар репертоарски потез  управе Атељеа 212.

Уз Кичића на сцени ће бити Милица Михајловић, Ђуро Брстина, Марија Лијешевић, Иван Михаиловић, Тамара Драгичевић, Милица Трифуновић, Стефан Бундало…

Сценограф је Горчин Стојановић, костимографкиња Снежана Вељковић, композитор Иван Бркљачић, а организатор Бошко Радоњић. Фридрих Шилер  био је немачки песник, драматург, филозоф и историчар.

Његова дела и позоришни комади, допринели су развоју романтизма а као што с правом уметности бива, време јој не може ништа, па се две стотине година старе теме лако сместе у текућу свакодневницу. Јер:„Свет је тесан, а ум простран. Мисли живе лако једна поред друге, али се ствари у простору болно сударају."

среда, 28. јануар 2026.
2° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом