Место где се живот ломи - "Сто за двоје" Ејмора Тоулса

Све Тоулсове приче у преводу Ели Глигић су једнако пријемчиве, али за мене најдирљивија и најснажнија је прва, која сјајно подиже завесе Тоулсовог књижевног света, односно света његових јунака. Неки носе имена која асоцирају, претпостављам, на ауторове литерарне фаворите.

Први се зове Пушкин. Његова доброта је бескрајна, толико да се чини да у данашњем свету живи још само у књигама. У сваком случају лековита. Док се његова жена, радница у фабрици кекса, чврстим кораком пење на бољшевичкој лествици успеха у совјетској Москви, он због неспособности остаје без посла и прихвата кућни домаћи задатак да стоји у редовима за намирнице. Ту упознаје људе, а ми низ упечатљивих ликова. Пушкин ће од сваког случајног сусрета створити део своје богате животне приче. Рећи ћу вам још само да ће таквим сплетом околности завршити у Њујорку.

О сусрету два града

„Сто за двоје“ је и прича о сусрету два града, Њујорка и Лос Анђелеса, културним престоницама. Први део писац посвећује Њујорку, богатству свих врста, његових житеља, опасних и наивних људи, имигрантских заједница, уметничком заносу, гламуру и сиромаштву, симболичном врењу на терминалима Ла Гвардије, наизглед учмалом титрању малих књижара и антикварница. Баш наизглед.

Доказ је у причи „Балада о Тимотију Тушету“, алегорији о догађају из деведесетих.

Продавац ретких књига са дикенсовским именом Пенибрук користи наивност и жељу младог Тимотија да постане писац. Измишљеним причама наводи га да фалсификује потписе славних аутора.

Животи Тимотијевих идола су инспиративни и зато страхује да његов сопствени није погодан материјал да сам напише велико дело.

"Фокнер је постао пунолетан у време америчког југа Џимија Kроуа, у време и на месту који су имали сопствени идиосинкратски језик и обиље величанствених тема, укључујући Породицу, Расу и Земљу. Хемингвеј је био новинар и возио је кола хитне помоћи у Првом светском рату, Достојевског су послали у Сибир".

Зато се Тимоти пита "Kако неко може да очекује велики, значајан роман од некога чије су највеће недаће биле кошење травњака у пролеће, грабуљање лишћа на јесен и лопатање снега зими?"

О добродушном алкохоличару

Тоулс мора духовито да дода на тај низ да му чак ни родитељи нису били алкохоличари, нити су се развели.

"О, има ли веће ироније од тога да богови младом човеку удахну снове о књижевној слави и онда му не пруже искуства?" завапио је Тушет. Фалсификовање потписа донеће му тако жељено искуство. Жељено? Установиће сам.

„Хаста луего“ је прича о алкохоличару који са многобројним путницима због снега прекида лет и остаје заробљен у једном хотелу у центру града. А онда ступа на сцену случајност.

Сапутник нехотице постаје добротвор. На то га буквално присиљава снага љубави супруге добродушног алкохоличара Смитија која из другог града телефоном обавезујућим молбама начас духовитим, начас дирљивим, али увек пуним силине, наводи непознатог сапутника њеног мужа да му на много начина помогне. Један је да му обавезно скине ципеле када га довуче из бара да не би могао да се тамо врати и поново ода пороку.

Главна јунакиња новеле је Ивлин Рос.Њен судбински сто за двоје је у купеу воза. Изузетна вештина аутора, опис ликова, можда је најупадљивија када је реч о њој. Kакав сплет контраста! Лепотица с ужасним ожиљком, жена од акције која ужива у детективским романима и одана пријатељица пуна љубави.

Мрзела је највише на свету спискове, а онда их је заволела. Мрзела је спискове због забрана. Не ради ово, не ради оно, од детињства је слушала, затим поред базена у кантри клубу гледала подсетник да је забрањено трчање, скакање, прскање, па опет слушала мајчин списак шта једна млада дама не сме да ради..."

"Спискови су пешадинци тираније. Гушење људског духа ставкама"

Добро се сетила када је престала да их мрзи. Kада је читала Скарлетну хаљину, детективски роман. Kако нам објашњава, ту у 19. поглављу човек коначно схвата да шаке из првог поглавља око врата жртве припадају жени у коју се заљубио у петом. И тако редом духовито. Онда наилази на појам Забрањени град и почиње да прави списак места која треба обићи. Сада воли своје спискове. Још један кључни тренутак - ступа у разговор са незнанцем који седи наспрам ње. Kасније сазнајемо да је инспектор у пензији. Тако почиње њена лична детективска прича. Узбудљива новела у којој се појављују и славна имена златног доба Холивуда. Главна улога на овим страницама припала је Оливији де Хевиленд. Не покушавајте да решите случај, Ејмор Тоулс је зналачки направио заплет.

Његови романи „Правила учтивости“, „Џентлмен у Москви“ и „Линколнов аутопут“ освајали су брзо врхове листа читаних. Обично је комерцијални успех обрнуто пропорционалан књижевном умећу, али ако и претходни Тоулсови романи нису била довољно чврст доказ да је његово дело изузетак, "Сто за двоје" то свакако јесте. Стилски уједначено, с препознатљивим печатом поентирања у последњој реченици. ненаметљиво духовито, далеко од оног по сваку цену, фино приповедање уткано је у шест прича и подужој новели.