Да ли ће Краљичина покровитељска моћ престати кад јој муж умре – сарказам Бриџит Брофи у Палати без столица

На почетку приче краљ Евархије је на самрти, али ће преживети већи део романа.Сазнавши за ту вест престолонаследник Урлих хита у палату с Острва. Донкихотовски, на коњу.

Али варате се ако мислите да живи у 17.веку. Заправо живи у наше време и да иронија буде већа није волео школу јахања коју је био присиљен да похађа као престолонаследник. Штавише, он и не жели да наследи престо који му као прворођеном сину припада. Али пре тога треба решити много сложенији проблем.

Да не поверујете какав!

Краљевска породица се окупља, а нема где да седне. Немају довољно столица. Млађи брат преузима наизглед једноставан задатак да набави столице и, како ред налаже, обраћа се Великом Коморнику (Маршалу Двора, како се то у неким краљевствима зове).

Министарство за паркове, језерца, јавне споменике и културу

И ето већ прве велике компликације у маленој бирократској држави. Он каже да мора да оформи Одбор који ће одлучивати о кључним стварима као што је испитивање потребе за набавку столица, њихов број, величину, изглед...

Живописан пример колико су карикирани сасвим обични проблеми реалног света.

Можда је најбољи пример назив једне од институција: "Министарство за паркове, језерца, јавне споменике и културу". Упознаћете њихов озбиљан рад. Као и краљичин. Она води рачуна о својој вегетаријанској исхрани, храни птице и учи старогрчки.

Већ сама краљевска породица има толико живописних ликова сасвим довољних за све могуће заплете, али Брофијева шири романескну породицу испуњавајући је шпијунима, војницима, убицама, комунистима, ситним племством, новинарима, свештенством...

Када је на почетку романа краљ на самрти очекујемо да се главна радња одвија око борбе за престо. Али, баш напротив. Престолонаследник Урлих неће на трон, па се неочекивано суочава с низом перипетија да би остварио ту намеру. Чак мора да напусти земљу. Зашто? Објасниће њему и вама Велики Коморник.

Другорођени син Балтазар гине у несрећи. Семпроније је трећи син, али ни он у чудном заплету не стиже до трона. Убија га лудак, а разлог је баш лудачки. Четврти, Урбан се убија после вести о смрти мајке. Када упознате тинејџерку Надвојвоткињу Хедер, једину ћерку и потврђену лезбејку, нећете ни помислити да је заинтересована за престо. Њено интересовање заокупљају само учитељице енглеског и старогрчког чија имена се своде на бројеве, Мис 5, 6...

Предвиђање Високог Коморника се остварује

Мала краљевска сага долази до краја. Владар умире и остварује се предвиђање Високог Коморника, једна државна структура (војска), врши пуч, укида парламент и институције и преузима власт.

Палата без столица је барокни роман о савременом свету. Сјајно исприповедан, испуњен трагикомичним детаљима, оштром критиком, одлично извајаним ликовима, занимљивим дијалозима, метафорама, иронијом и упечатљивом сатиром.

Ауторка држи пажњу током читавог романа, једино не успева да одржи и једнак ниво хумора. Мали недостатак за добро дело. Не само ово, већ укупан опус код нас нажалост недовољно познате британске књижевнице.

Шездесетих година прошлог века када је живела и стварала стекла је велики углед као интелектуалка књижевним делима, али и изузетним публицистичким опусом. Већ тада се изборила да аутори добијају тантијеме од сваке позајмљене књиге у библиотекама, а сматрају је заслужном и за покрет за заштиту животиња.

У „Речнику књижевних биографија: Британски романописци од 1960.", С. Ј. Њумен је описује као „једног од најчуднијих, најбриљантнијих и најистрајнијих стваралаца шездесетих."