Изобиље судбина у плочицама оивиченој рупи - "Базен" Ане Вучковић

Какви ликови! Мени најупечатљивији, времешне глумачке диве Лаве Контић. Видим је као Медеју, Федру, Антигону, али и како с Бајлонијеве пијаце носи цегере пуне воћа, цвећа, карфиола, багета. Фасцинантан смисао за детаље Ане Вучковић учиниће нам јунакињу блиском.

Као да смо је сретали. "Црвена линија уместо уста, фини потез кармином, зачешљана обрва и једноставни једноделни зелени костим у коме њено тело изгледа свеже као зелена маслина која плива мартинијем".

Она је симбол славе, отмености, узвишености једног давног Београда. Пливати поред ње је част, прилика да се удахне делић гламура који уноси с црвених тепиха. А поред ње? Баш као у животу, брчкају се осмеси и потиснуте сузе, добри и лоши, људи с врха и с дна социјалне лествице.

Реквизити за базен и Vračar Historical

Сушта супротност отменој диви у истом базену је агресивни пливач Дуле "који се бацака и шамара воду", сапливаче нештедимице запљускује. Он све ради на велико.

Типични мегаломан којег списатељица неће штедети описујући све манифестације његове главне особине. Њен списатељски дар је велики. Биће вам симпатичан јер не пливате са њим и насмејаће вас његова колекција реквизита за базен. Замислите, пераја и наочаре за роњење. Све у више боја. Тесно му је једино у сну који подсећа на стварност "Стално неко уско грло, живот је игра паркинга и тротоара, Vračar Historical..." Још један иконички топоним Београда.

Ово и јесте књига у којој је јунак Београд, и пијаце и Кинотека и базени и једна кућа која прича причу многих здања Београда наших предака, неких наших младости, наших садашњости и нечијих будућности.

Кућа "Мила" из Лабуда Зорића 33. Рођена 1933. крај потока у некадашњем љутом предграђу, сада центру града. Пожељна адреса за нова здања која сада креира угледни млади архитекта Стефан, њен станар и унук њеног творца. Да ли ће баш он подлећи жељи за смарт изгледом тог дела града? Цену ће платити њена "сестра", кућа Вука.

И Београд плива...

Када је јунак дела и сам град ето места у "Базену" и за занимљиву личност градског саобраћаја, младу даму која чита називе станица у његовим возилима.

Сама идеја да је одабере за јунакињу потврђује да је Ана Вучковић писац без предаха, све је идеја, и сапливачи и глас који најављује где ће стати трамвај и осиромашени рокер Деда којем не смета што чланови његовог некадашњег краткоживећег бенда зарађују силне паре по свету док он преживљава. И срећан је. Опет је убедљива ауторка. И у причама свих осталих ликова. Базен носи још једну симболику. Одржавање животне снаге, али и опоравак. Свим јунацима је потребан, а њихов пут до те потребе је прича о друштву, животним изазовима и схватањима.

Једноставним језиком, савршеним стилом обичне приче су прави мали филозофски есеји који подстичу на размишљање и маме осмех. Све истовремено.
Ближи се Сајам књига. Баш ће добро да одјекне када кажете да имате "Базен".