Необични музеј у Новом Саду - збирка страсти и упорности

Делови чувеног авиона Галеб, читава индустријска постројења, кино-пројектори, масивне бисте из времена социалног реализма, све је ово само делић збирке Синише Зарина. Његова колекција тренутно броји око 150.000 предмета, а највише је оних између два рата који описују развој индустрије, али и уметнина чија цена свакодневно расте.

"Имамо преко две хиљаде слика, једна од њих је портрет Јагодића, која сада, према ономе што сам ја видео на аукцијама, вреди између 50 и 60 хиљада евра. Тешко би људима пало, када би сазнали шта су дали и за колико новца незнањем, па чак сам и ја купио неке ствари и захваљујући мом незнању, и сазнао касније да то вреди доста. Тих предмета има на стотине. Раније сам имао више времена, ишао сам по таванима и по таванима откривао злата, блага", прича Синиша Зарин.

Синишин музеј је посебно интересантан гостима из иностранства, а до сада га је обишло само 3.000 дипломата. Поједини предмети завршили су и као део сценоградије највећих домаћих филмских остварења. Ипак, чини се да је посебан акценат на коферима, који су омаж времену када се више путовало.

"Ви сте раније у Новом Саду могли да купите карту око света, не знам да ли знате. Седнете овде, па до Црног мора, одседате на брод, одете до Нице, тамо седнете на још већи брод, и месец дана, до два месеца, сте на крстарењу у свету, данас то не можете то да урадите", додаје Синиша.

Мала историја Југославије 

Правим колекционарима је потребно и неколико деценија, не би ли своје збирке учинили величанственим. Највећи број њих, има проблем са просторним капацитетима, а то је случај и са Зораном Јанковићем који је из истих разлога, од своје гараже направио правцати музеј Југославије.

Његова фасцинација Југославијом креће од раног детињства када је створио прву колекцију.

"То су били мали аутомобили, који су и дан данас саставни део колекције коју видите око нас. Касније су дошли војници и играчке, потом стрипови, касније су дошла архивска вина, а затим све остало што видите око нас", прича колекционар Зоран Јанковић.

Збирка обухвата 5.000 предмета из периода две Југославије. Са леве стране почиње прича о стварању Краљевине СХС 1918. године, а колекција се завршава распадом Југославије у априлу месецу 1992. године.

"Циљ поставке јесте да се посетиоци упознају са начином живота обичних људи у југослвенској заједници, и то кроз биране предмете који су некада били у свакодневној употреби, а данас представљају реткост. Ово није музеј никакве идеологије, већ музеј лепих успомена, дивних сећања и занимљивих прича, које посетиоци овде могу да чују, и једноставно када видим да посетиоци одлазе са овог места боље расположени него кад су дошли, ја знам да је то оно право и оно што људи воле", наводи Зоран Јанковић.

Музеј је, каже, поделио у 11 тематских збирки, од индустријске амбалаже до спорта и рекреације, а међу највреднијим експонатима се налазе аутомобили, мотоцикл и пумпа из 1963. године.

"Видевши једну фотографију из 60-тих година где се она појављује на ауто-путу Београд-Ниш са једним аутомобилом Застава 750, ја сам пожелео да упарим та два предмета, и после дужег трагања, нашли смо је у Панчеву, у врло лошем стању, међутим након рестаурације, она изгледа овако, односно као у години производње", додаје Зоран.

Попут Синише, ни Зорану, простори које је ангажовао, нису довољни да прихвате чак ни овај број сакупљених предмета, па је жеља обојице, да се у скорој будућности преселе у адекватне градске просторе, који ће бити примерени за збирку, али и већи број посетилаца.