Наследник богаташа, сиромашна удовица, музика и смех – опера „Дон Пасквале“

Трочина опера Дон Пасквале изведена је на сцени Бечке државне опере 2016. године, под диригентском палицом Евелина Пида (Evelino Pidò). 

Како то обично бива у комичним, поучним мелодрамама, заплет ове опере подразумева пажљиво праћење радње: Дон Пасквале је богати старији господин чији је једини наследник нећак Ернесто.

Ернесто је заљубљен у сиромашну младу удовицу Норину, али Пасквале не одобрава ту везу, па одлучује да се ожени, оснује породицу и Ернесту не остави ништа. Доктор Малатеста, Ернестов пријатељ, одлучује да му помогне и Пасквалу за жену нуди своју сестру Софронију представивши је као смерну, на шта Пасквале пристаје.

Малатесто затим одлази код Норине и говори јој свој план у ком она треба да се претвара да је Софронија, а када се уда за Пасквала на лажном венчању да се одмах претвори у злобницу која ће му све отети. Ернесто бива сведок на лажном венчању након чега Норина почиње да показује своје право лице. 

Она почиње да троши новац на накит, намештај, хаљине, а Пасквале чак бива ошамарен када покуша да своју младу жену спречи у овој забави. Он одлази код Малатеста и моли да му помогне да се отараси своје жене. Малатесто му открива да је све било унапред испланирано. Срећан крај се подразумева, то јест - Пасквале бива ослобођен и пристаје на брак Ернеста и Норине.

Опера Дон Пасквале је са великим успехом премијерно изведена у Паризу 1843. године, након чега је стекла велику популарност и поставке на позорницама широм Европе. Либрето је написао композитор са песником Ђованијем Руфинијем, док је сам корепетирао, режирао и дириговао.

Своју шездесет и четврту по реду оперу Доницети је писао за четири тада најбоља певача италијанске опере у Паризу, стога не чуде захтевне улоге са сталним мелодијским развојем. Опера, музички пријатна, ненаметљива и допадљива, открива карактеристике Доницетијевог композиторског језика - мелодичност, духовитост, нежност и осећајност.

Приредила Николина Срећковић