Како се бира добитник Нобелове награде за књижевност – тајни процес који траје годину дана

У четвртак у 13 часова по средњоевропском летњем времену, нова стална секретарка Шведске академије Ингрид Карлберг изаћи ће пред новинаре у Стокхолму и саопштити име добитника Нобелове награде за књижевност за 2026. годину.

Тиме ће бити завршен процес који је почео готово годину дана раније. Иако се Нобелова награда често доживљава као признање чији избор зависи од неколико људи иза затворених врата, процедура је прилично прецизно утврђена.

За избор лауреата задужена је Шведска академија, институција која има 18 чланова и чији је задатак, између осталог, да чува и развија шведски језик и књижевност. Алфред Нобел је управо Академији поверио избор добитника Нобелове награде за књижевност.

Процес номинација почиње претходне године. Нобелов комитет Академије шаље позиве за предлагање кандидата стотинама људи и институција широм света.

Међу њима су професори књижевности и лингвистике, чланови академија, ранији добитници Нобелове награде за књижевност и представници релевантних књижевних удружења. Сам кандидат не може да се пријави за награду.

Сваке године стигне око 300 номинација, а међу њима може бити и више стотина различитих имена. Нобелов комитет потом почиње да сужава избор.

На пролеће се формира ужи избор, који се током наредних месеци додатно смањује. Академија током лета проучава дела кандидата и разговара о њима, а коначна одлука доноси се у октобру.

Шта заправо одлучује

Ту Нобел постаје много мање егзактна институција.

Алфред Нобел је у тестаменту навео да награду треба да добије аутор који је у књижевности створио „најизврсније дело у идеалистичком правцу“. Формулација је довољно широка да Академији остави велики простор за тумачење.

Данас се, осим књижевне вредности, посматрају и ширина и утицај целокупног опуса аутора, као и његова способност да превазиђе границе сопствене културе.

Превод на велике светске језике може бити важан показатељ међународног утицаја. Књижевне награде попут Међународног Букера, Сервантесове или Бихнерове такође могу да допринесу видљивости неког аутора, али ниједна од њих није формални услов за Нобелову награду.

Зашто не знамо ко је био номинован

Једна од највећих тајни Нобелове награде јесте управо списак кандидата.

Шведска академија имена номинованих чува 50 година. Тек тада јавност може да сазна ко је био предлаган и колико пута.

Архива зато открива и колико дуго поједини аутори могу да чекају на признање. Британска књижевница Дорис Лесинг, која је Нобелову награду добила 2007. године, први пут је била номинована чак 35 година раније.

Због тога се данас често говори о фаворитима, али нико ван Академије не може са сигурношћу да зна ко се заиста налази у завршном избору.

Нема ограничења на књижевни жанр

Нобелова награда није резервисана за романописце.

Добитници су били песници, драмски писци, прозни аутори, али и књижевници чији опус тешко може да се сврста у један жанр. Године 2016. награду је добио Боб Дилан за стваралаштво које је Академија оценила као поезију изражену кроз његову музичку форму.

Године 2015. лауреаткиња је била белоруска књижевница Светлана Алексijeвич, позната по документарној прози заснованој на сведочењима људи.

Избор, дакле, не зависи од форме колико од процене да је одређени аутор оставио изузетан траг у књижевности.

Када се сазнаје ко је био у трци

Не сутра, нити следеће године.

За имена кандидата из 2026. мораћемо да чекамо до 2076. године.

До тада ће јавност имати само нагађања, прогнозе и листе фаворита. Овогодишње кладионичарске и медијске процене посебно издвајају кинеску књижевницу Кан Сјуе, као и неколико већ познатих светских аутора, али коначна одлука остаје у рукама Шведске академије.

Управо је то један од разлога због којих објављивање Нобелове награде за књижевност сваке године има посебну тежину: неколико минута у Стокхолму представља завршетак процеса о којем ће се потпуни детаљи знати тек пола века касније.