Изложба у част Оливере Марковић поводом стогодишњице рођења

Таленат Оливере Марковић је био раскошан, њена глума дубоко сугестивна, а њена природа скромна и ненаметљива. На сцени националног театра одиграла је све од Чеховљеве Аркадине, преко Нушићеве Живке министарке, до Брехтове Мајке Храбрости.

„Мислим да још увек живи публика која је памти, а млађи помоћу фотографија на којима су заустављене те њене мимике, гестови,емотивни изражаји, могу да стекну утисак коју величину је она достигла у својој глумачкој каријери“, рекла је Мирјана Одавић,ауторка изложбе.

Оливера Марковић била је више од глумице била је присуство које се памти. Њена појава носила је неку старинску отменост и дубоку човечност.За свој рад добила је највиша позоришна признања Октобарску награду Београда, „Мата Милошевић", „Добрица Милутиновић", али и "Добричин прстен", највише признање за животно дело у српском глумишту.

На филму је овенчана Сребрном и двема "Златним аренама" у Пули, а добитница је и награде „Славица" за допринос филмској уметности.

„Она је још као мало дете показивала интенције да буде глумица, стално је нешто глумила. Породица је живела у Нишкој бањи. Мајка је Оливеру пустила да иде поред Нишаве и да игра неког ко пере веш. У том тренутку је пролазио краљ Александар са неком непознатом женом, застао је и рекао: „Шта ти радиш девојчице?“, нашта је Оливера одговорила да пере веш.Краљ је упитао да ли има неко други да опере веш, а Оливера је одговорила: „Па нема, морам ја“, рекао је редитељ Горан Марковић, син Оливере Марковић.

Педесетих година прошлог века један црни, свилени комбинезон, који је обукла ова позоришна дива, у представи Мачка на усијаном лименом крову, пробио је тада невидљиви зид између социјалистичког пуританизма и глумачке слободе. Њен опус обухвата више од сто позоришних ликова широм Југославије.Публика је памти и по култним филмовима попут Нацоналне класе, Балкан експреса, Сабирног центра, као и по уверљивом оживљавању ликова у неким од најгледанијих серија.