Жив печен – Слађана Лукић Бундало: Боље биологичарка него биолошкиња

Слађана Лукић Бундало је на почетку говорила о резултатима најновијег ПИСА тестирања, односно о провери знања у читању, односно у разумевању прочитаног текста, математици и науци. Иако постоји напредак, он се сматра недовољним.

„Мислим да никога у средњој школи резултати нису изненадили. Ми већ годинама указујемо на то да су читалачке компетенције ученика поприлично слабе и да они пристижу из основне школе неформираних читалачких навика и без развијене функционалне писмености”, започела је разговор професорка Лукић Бундало.

Онда се осврнула на иницијативу Друштва за српски језик и књижевност упућену Министарству просвете да се број часова српског језика у основним и средњим школама повећа. Питање је и да ли треба мењати њихов садржај или облик наставе и њеног извођења.

„Апсолутно треба повећати број часова! Ми имамо најмањи фонд часова посвећен матерњем језику, али мењати њихов садржај је врло осетљиво питање. Потребно је програм обогатити садржајима који нису само књижевност, већ и језик у другим облицима праксе”, јасна је професорка.

О медијским претеривањима

Прокоментарисала је и критику у медијима да се у лектиру уводи Гогољев „Шињел” уместо „Ревизора”.

„Ја се искрено радујем тој промени, зар не мислите да је 'Шињел' репрезентативнији за Гогољеву поетику? У средњим стручним школама је, нажалост, тек ове године кренуо реформисан програм, тек треба да видимо како ће ученици реаговати на нове текстове”, нагласила је професорка Лукић Бундало.

Говорећи о медијским написима да се у програм уводи, како кажу, хорор роман „Франкенштајн”, каже да „медији воле да од свега направе спектакл”.

Истакла је да је много већи проблем што деца не читају довољно: „Читалачке навике су им непостојеће, али то је проблем целог друштва, не може се све ставити на плећа школе. Читалачке навике се формирају у млађим разредима основне школе, до петог-шестог разреда.”

О јужнословенским језицима и родно сензитивним облицима

На питање да ли постоје хрватски, црногорски и босански језик, каже да на то питање није лако одговорити јер није компетентна она, већ САНУ.

„Ми говоримо један језик, то је очигледно, остало је утицај политике”, истакла је професорка.

Рекла је да је проблем родно сензитивног коришћења језичких облика несрећно исфорсиран.

„Није проблем употреба речи које означавају женско занимање, а које српски језик спонтано креира. Зашто нисмо стандардизовали нешто што је језик спонтано произвео, на пример ђачки жаргон, и када деца за професорку логике кажу да је логичарка, а за професорку биологије биологичарка, боље је то него биолошкиња”, мишљења је професорка Лукић Бундало.

***

Професорка Слађана Лукић Бундало на крају свог гостовања у подкасту "Жив печен" казала је шта у школском програму треба сачувати: „Књижевност. Треба да нам остане то језгро врхунске књижевности, у неким земљама таква дела се читају само у приватним школама, а код нас у свакој школи.”