Унеско планира виртуелни музеј украдених културних артефаката за који се нада да ће једног дана бити затворен

„Иза сваког украденог дела или фрагмента крије се део историје, идентитета и човечанства који је отргнут од својих чувара, учињен недоступним за истраживање, а сада ризикује да падне у заборав“, рекла је генерална директорка Унеска Одри Азулеј.

„Наш циљ је да ова дела поново ставимо у центар пажње и да вратимо право друштвима да приступе свом наслеђу, искусе га и препознају себе у њему“, нагласила је Азулеј на састанку националних представника у Паризу.

Развијен у сарадњи са међународном полицијском организацијом Интерпол, чија база података о културним добрима украденим из музеја, збирки и са археолошких локалитета широм света садржи више од 52.000 артефаката, виртуелни музеј вредан два и по милина долара требало би да буде отворен 2025. године.

Посетиоци ће моћи да се крећу кроз низ виртуелних простора који садрже детаљне три-де приказе артефаката, уз материјал који објашњава њихов јединствени културни значај, укључујући приче и сведочења из локалних заједница.

Унеско не очекује да ће моћи да наведе списак свих предмета који ће чинити почетну колекцију све до непосредно пре отварања музеја.

Према Коалицији за антиквитете, невладиној организацији са седиштем у САД, најзначајнији опљачкани и украдени артефакти који тренутно нестају широм света укључују натпис од алабастера из трећег века однет из храма Авам у Јемену између 2009. и 2011. године.

Такође, на листи Коалиције су и рељеф од слоноваче из седмог века пре нове ере на којем лав напада Нубијца, украден из Багдадског музеја 2003. године; маска од зеленог камена опљачкана са локалитета Маја у Рио Азулу, Гватемала, седамдесетих; и фигурина Варахе из петог-шестог века узета из храмског комплекса у Раџастану, Индија, 1988.

„Ово су објекти који постоје физички, али не знамо где“, рекао је у изјави за Гардијан Ернесто Отон, помоћник генералног директора организације за културу. „Изложићемо их виртуелно, у простору где заиста можемо да испричамо причу и контекст који стоји иза њих.

Oтоне је рекао да је циљ био да се „помогне младим људима посебно да схвате да је украдени артефакт онај који је истргнут из заједнице, али и да помогне у повратку украдених предмета и промовише репатријацију културних добара уопште”.

Логично, рекао је, крајњи циљ музеја би требало да буде његов сопствени нестанак: „То је супротно од обичног музеја, чија збирка наставља да се шири. Са овим, надамо се да ће се његова колекција смањити, јер се предмети враћају један по један“.

Архитекта пројекта, Франсис Кере, први афрички добитник престижне Прицкерове награде за архитектуру за 2022. годину, рекао је да је пројекат „буђење маште“. Културни артефакти оличавају „вредност у свом физичком присуству, али и вредност за њихове заједнице... коју не можемо описати“, наглашава архитекта.

Кере, који је рођен у Буркини Фасо, упоредио је предмет истргнут из своје заједнице са дрветом ишчупаним из земље. „Дешава се нешто што не разумемо у потпуности у односу између дрвета, његовог корена и напајања“, додао је.

„Нешто слично се дешава, што ми такође не разумемо, у односу између културног артефакта и његове заједнице. Културе које су лишене артефаката су попут корена дрвета које тражи храну.”

Архитекта је дизајнирао прошириву виртуелну „рампу“, која се налази унутар глобуса који повезује регионе, земље, културе и 600 артефаката који ће чинити почетну поставку, и започео је рад са програмерима како би концепт претворио у дигиталну стварност.

Отоне је рекао да је дизајн и изградња виртуелног музеја био сложен посао, али је задатак који је највише одузимао времена је било креирање три-де слика артефаката, јер за многе од њих не постоји физички доказ осим мале црно-беле фотографије.

„Нико није замислио овакав музеј“, напомиње Азулејева. „Презентација радова је побољшана дубоким урањањем у њихов универзум, у културне и друштвене покрете из којих су рођени – повезујући материјално и нематеријално.“

Конвенција Унеска из 1970. године о забрани и спречавању незаконитог увоза, извоза и продаје културних добара позива државе потписнице да предузму мере да зауставе трговину уметничким благом, за коју Интерпол каже да је све више у домену организованог криминала.