Дела Владимира Кецмановића у фокусу научног скупа „Андрићевог института“

Првом добитнику Велике књижевне награде Андрићевог института за роман Осама с разлогом је посвећен и први научни скуп Института у овој години уз истицање његовог, неоспорно високог места у савременој српској књижевности.

„Он је остварен писац, један од оних провокативних аутора који изазивају узбуну, занимање, знатижељу, контроверзе. Он има оригиналан стил, специфичан поглед на књижевност и књижевно стваралаштво и једну врсту потребе да се суочава са изазовима нашег времена“, каже проф. др Александар Јерков. 

Кецмановићева дела, пре свега, три најпознатија романа разматрана су и са књижевне и са језичке стране. 

„Заправо се показује шта значи књижевност мимо самог стандардног језика, да писање самим књижевним језиком не значи књижевност, али и да писање некњижевним језиком такође може значити књижевност. С те стране се онда показује да је Кецмановић на језичко-стилској страни баш оно што је био Црњански на почетку и Драгослав Михајловић средином 20. века“, истакао је проф. др Милош Ковачевић.

У Институту и граду посвећеном Андрићу наметнуле су се и паралеле – од романа Топ је био врео као и Осаме – савремене реплике Проклете авлије.

„Првенствено се говори о истом поднебљу, о истој мржњи обогаћеној новим историјским детаљима. Tада сам схватио једну ствар, иако га нисам имао у виду, да је Андрић при писању када је та тема у питању, он неминовно и подсвесно постоји, постоји као нека база на којој можете да градите“, објашњава Владимир Кецмановић.

Седамнаест радова са научног скупа биће део зборника који ће заокружити досадашњи разговор о Кецмановићевом стваралаштву, а за нова дела биће и нових прилика.