Дарко Танасковић: Културно наслеђе је увек угрожено

Дарко Танасковић је рекао за РТС да је српско културно наслеђе посебно угрожено у неким деловима бившег југословенског простора.

"У суштини, поред тога што има и занемаривања и недовољног старања о њему, постоји и тенденција његовог расрбљавања, односно укидања као елемента српског културног идентитета и прекњижавања условно речено на културне идентитете других - у случају КиМ једног непостојећег културног идентитета Косова као државе. У случају Црне Горе то је компликованије јер је везано и за статус СПЦ у Црној Гори", истакао је Танасковић.

Према његовим речима, држава на оном првом плану заштите културног наслеђа, на оном терену где она може несметано да делује мора да ангажује средства, добре стручњаке, да има планове и да на томе константно ради.

"У овим проблематичним случајевима, као што је нарочито на КиМ, нашој држави су релативно ограничене могућности, с обзиром на то да не контролише ситуацију на терену. И ту, међутим, има неких могућности. Свакако је Унеско организација преко које се више посредно, него непосредно може утицати на то да се смањи степен угрожености нашег културног наслеђа", навео је Танасковић. 

"Срећа што Унеско прихвата извештаје наших институција"

Додаје да Унеско представља мултилатералну организацију са 195 чланица.

Србија је, каже, једна од тих чланица и има одређене уговорне обавезе према Унеску.

"Кад је реч о угроженом делу културног наслеђа, о томе брине Центар за културно наслеђе Унеска за светску баштину. Редовно се подносе годишњи извештаји о стању културне баштине, пре свега оне која је угрожена, ту се примењују строжи критеријуми процењивања. На основу тих извештаја Унесков комитет доноси одређене закључке и онда налаже прво држави која је уписала то наслеђе да се постара како би се уклониле опасности, или прилично компликованим путем покушава да утиче на оне који угрожавају културно наслеђе да би одустали од таквих активности", казао је Танасковић.

Понавља да је у случају Србије то прилично компликовано, јер, како је истакао, држава нема физичку контролу над територијом где се налази највећи део наших најзначајнијих споменика који су на листи културне баштине, и то културне баштине у опасности.

"Оно што Србија може да учини јесте и чини ми се да у доброј мери и успева, јесте да ти извештаји о стању заштите културне баштине буду што реалистичнији. И срећа је што Унеско прихвата извештаје које дају наше институције - наш завод за културно наслеђе и наша делегација при Унеску. Онда се доносе закључци на основу којих треба и деловати. Деловање из политичких разлога је веома отежано", указао је Танасковић.

Компликована процедура за упис на листу 

Постоји, како је напоменуо, стандардна процедура да би се неко културно добрио уписало на Унескову листу.

"Конвенцијом из 1972. године успостављена је листа културног и природног наслеђа које се чува. Пре свега оно добро које би требало предложити за листу, требало би да буде званично у држави на чијој се територији налази, прогласи за дело од изузетног националног културног значаја. То је предуслов", рекао је Танасковић.

Затим, указује, одреди се известан број тих добара за које се претпоставља да својом универзалном вредношћу и стањем у којем се налазе могу бити конкурентна за светску листу.

"Онда се прави тзв. тентативна листа на којој се налази одређени број културних и природних добара за која се претпоставља да би могла бити предложена. Кад се стекну услови онда се једно добро пријављује пошто се уради одговарајући номинациони досије, односно досије на основу ког се оно кандидује", напоменуо је Танасковић.

Објашњава да су ти досијеи постали веома компликовани.

"Тамо седамдесетих година прошлог века, када је покренуто уписивање било је потребно десетак, двадесет страница, малтене само нешто копирано из енциклопедије, па да добра буду уписана. Данас су то, међутим, елаборати од више стотина страница у којима се посебно инсистира на управљању добром, на укључивању локалних заједница, стручни део иде на више стотина страна. То је веома компликовано и скупо", објаснио је Танасковић.

Номинација старих букових шума и границе Римског царства 

Додаје да има земаља које имају изванредна културна добра од великог значаја универзалног, али су или су веома сиромашне земље или немају кадрове који би могли то припремити, онда се понекад из другог дела света где добра нису тако значајна упишу лакше, јер могу лакше да прођу процедуру.

"До сада је уписано око 1.160 или нешто више добара из 165 земаља. Конкуренција је велика и израда тих досијеа је као израда једне озбиљне научне студије", навео је Танасковић.

Напомиње да су веома занимљиве прекограничне номинације.

"Ту имамо номинацију старих букових шума које су реликти још из леденог доба и које уписујемо са Швајцарском и још неким државама. Други пројекат је граница Римског царства, која иде од мале Азије до Велике Британије. Ту ми у свом сегменту треба у тој вишенационалној номинацији да представимо свој део границе Римског царства. То су два занимљива пројекта", закључио је Танасковић.