Како изгледа кад Студеница постане дигитална

Захваљујући савременим технологијама, посетиоци средњовековног манастира подно Радочела могу да виде не само подизање Студенице већ и интерактивне фреске у пројекту "Дигитална Студеница". Та својеврсна атракција за туристе реализована је поводом осам векова самосталности СПЦ, управи немањићке задужбине донела је и Светосавску награду за 2019. годину.

У виду интерактивне инсталације и експоната, кроз пројекат "Дигитална Суденица", предстаљене у аутентичној грађевини из времена Саве Немањића, пред посетиоцима су информације о историји светиње из 13. века.

"Све што је сачувано у Студеници репрезентује да је српска средина још од времена Стефана Немање била отворена према најзначајнијим уметничким токовима у тадашње време у Европи", каже академик Миодраг Марковић.

Родоначелник династије Немањића, Стефан Немања, у монаштву Симеон, у студеничком манастирском комплексу подигао је храм посвећен Богородици.

Студенички игуман био је његов син Растко Немањић, у монаштву Сава. За његово време осликан је храм изузетно вредним живописом. Поред чувеног Студеничког распећа Богородичин храм одликује први ктиторски натпис на српском језику.

Да је Студеница један од наших најзначајнијих манастира рашке школе и много тога још о светињи за радознале у технологији проширене стварности "Дигиталне Студенице".

"Јако су добре реакције људи који виде ово место, посете туриста. Може много тога да се научи за кратко време. То је интересантно да деца науче на начин на који старије генерације нису училе у своје време", истиче теолог и игуман Тихон Ракићевић.

Изузетно вредне фреске цркве посвећене Богородичиним родитељима, светитељима Јоакиму и Ани, чији је ктитор краљ Милутин, биће представљене у новом дигиталном пројекту Студенице.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.