Аудио-књига „Поезија уживо“ – лепота песничке речи која је красила претходни век

Идејни творац програма Поезија уживо, Радоман Кањевац, и уреднице на Другом програму Радио Београда, Соња Миловановић и Сања Милић, вршиле су одабир песника који су током ових скоро седам година наступали у циклусу, истиче Јована Милованчевић, гошћа Културног дневника.

– Ја сам, дакле, бирала из тог корпуса песника који су наступали у циклусу Поезија уживо. С обзиром на то да смо се определили за један генерацијски распоред, мој задатак је био да песнике представим на што репрезентативнији начин.

Некада се догађало, у зависности од њихових песничких опуса, да то буду песме из потпуно различитих периода њихових стварања. Дакле, некад нека песма с почетка, средине и са краја. Код оних песника код којих ми се чинило да им је једна збирка најрепрезентативнија, догађало се да су све три песме из само једне песничке књиге.

Трудила сам се да у томе се увиди својеврсни стилски диверзитет код неких, а код неких потпуна поетичка хомогеност што је такође био случај код неких значајних.

У најави ове антологије каже се да ово није само књига за читање, већ и за слушање. Прате кју-ар кодови сваког песника, па можете ли нам мало рећи нешто и о томе?

– Пре свега, то је била идеја Небојше Грујичића, директора РТС Издаваштва, која се мени одмах учинила одличном, зато што је то ексклузивна и посебна прилика у нашем издаваштву, да поред тога што имамо прилике да читамо неки текст, ми можемо и да слушамо тај текст, али не посредно гласом неког глумца, интерпретатора, већ песника самог.

Чини ми се да сам текст у томе добија, ако ни на чему, оно на некој лепој уметничкој романтичности. Дакле, читамо текст и слушамо га гласом песника. Не можемо да замислимо боље.

Песници и њихове песме су поређани, да тако кажем, од најстаријег Љубомира Симовића до најмлађег Шимона Цуботе. Па шта можемо да читамо ако тако читамо ову књигу?

– Можемо да читамо да је век за нама, а ова антологија готово обухвата читав један песнички век, заправо век најразличитијих стилских диверзитета, особености, језички у песничком смислу доста сложен.

Дакле, то су песници потпуно различитих поетика, стилских опредељења и кроз ову антологију ја бих волела да читаоци стекну увид у то колико је песнички век за нама био динамичан јер се ни теоретичари књижевности данас не слажу сасвим око тога која је нека кључна стилска поетичка црта песничког века за нама.

У том смислу ово је антологија састављена од потпуно различитих стваралаца, која показује и сложеност, и ту динамику о којој сам нешто говорила, али пре свега једну лепоту песничке речи која је красила ових претходних, рекли бисмо, 100 година, ако је први песник Љубомир Симовић.