понедељак, 23.10.2023, 13:45 -> 18:36
Извор: РТС
Владимир Пиштало: Сајам књига је једина манифестација посвећена искључиво књизи и слављењу књиге
Шездесет шести Међународни сајам књига у Београду, као и до сада, права је прилика да откријемо нове књиге и упознамо се са омиљеним писцима. Гост Јутарњег програма, управник Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало, уочи Сајма књига објавио је свој нови роман „Песма о три света“.
Недавно сте се вратили из Париза где сте били гост на Институту за славистику на Сорбони. О чему сте говорили и каква су Вам питања постављали слависти са разних универзитета или студенти Сорбоне?
У питању су биле две ствари. Једно је било обележавање 100 година Института, и велико је било учешће Србије у том отварању. Мислили бисте да су неке веће словенске земље као Русија и Пољска биле пресудне о томе, међутим не, него словенско крило Мале антанте. Значи, Чехословачка и Србија, Масарик и краљ Александар донирали су око милион франака у оно време, нисам сигуран.
Улога Србије је била веома значајна, и ја сам подсетио на то, јер су углавном други гости говорили о Масарику и другом. Ја сам подсетио на то заиста врло важно учешће Србије.
Ту су били и амбасадори, мада моментално због тренутне смене амбасадора, није био наш, тако да сам ја неки начин представљао земљу у том подсећању на заиста важну улогу Србије.
Други дан је био разговор са студентима Сорбоне и других универзитета. То је било већ о мојој новој књизи и о мом делу. Оно што је било интересантно, лекторка која је то припремила, Ливија Екмечић је организовала са студентима да свако припреми питање унапред. Тако да није било збуњености, онога непријатног момента када нико неће да пита и сви чекају да неко други то учини. То су људи који су прочитали књигу и није било оних општих питања.
Једна девојка ме питала да ли је у мом роману Миленијум у Београду приповедач могла бити једна од главних ликова, наиме женски лик. Ја сам рекао не, јер ми то у том моменту није пало на памет.
Али у мојој новој књизи је приповедач женски лик и то је једноставно за ову књигу било природно, некако је изашло из ње саме, а за ону ми није падало на памет јер је другачије рађена.
Роман Песма о три света је књига о жени, о Боки, о свету. Говори нам о животу на неколико континената, у два века, и о чему још? Каква су Вам још питања студенти тамо поставили? Каква су очекивања од ове књиге?
Књига је тек изашла и до сада се допала људима, али не треба питати писца за то заиста, него читаоце. Књига јесте из женске перспективе, писана је у првом лицу из женске перспективе, јер је из женске перспективе, мени се чинило, рањивија. То прилагођавање тим различитим облицима света, тим различитим континентима је некако драстичније из позиције жена.
То је 17. и 18. век, интересантно време по много чему, јер је светски систем, међуповезани свет био створен. То је оно што је Црњански називао суматраизам – повезаност света и та чињеница да ствари са другог краја планете на неки начин утичу на вас.
Главна јунакиња је рођена у Перасту, а то је тада била Венеција. Она би по модерним нашим терминима била Црногорка, међутим, она је била словенска Венецијанка у то време. Она одлази у Тунис, после тога одлази у Америку, која тада није била Америка него колонија Енглеске, и онда се као стара жена враћа и чини јој се као да је сањала свој живот. Јер она има једну необичну особину, има храбрости и да разуме друге људе. Да разуме друге људе који су веома различити од ње.
Много пута у данашњој литератури људи пишу само о људима веома сличним себи, а нема никакве храбрости ни подвига у томе да се идентификујете са неким који је веома сличан вама, него управо у томе да разумете некога ко је веома различит.
Књига је представљена новинарима уочи Сајма, али и читаоцима у Француској. Оно што Вас очекује јесте и промоција на Сајму књига у Београду. Ког дана ћете се срести са читаоцима?
То ће бити прексутра, у један сат на штанду „Агоре“, а после тога на штанду „Лагуне“, у три сата, ћемо поново причати о тој књизи.
У припреми су и Ваша сабрана дела, а прве две књиге су већ на Сајму – романи Тесла, портрет међу маскама, за који сте добили Нинову награду 2008. године, и Миленијум у Београду, по којем је приређена представа у Народном позоришту у Београду. Да кажемо нешто и о сабраним делима?
То је једна интересантна сарадња, јер су то издале две издавачке куће заједно. Наиме, издају још увек. Једна је „Агора“, мој стални издавач, а друга је „Лагуна“. То је интересантна и не тако честа сарадња, те две куће заједно, и оне су већ издале те две књиге, а до краја године би вероватно требало да изађу и читава сабрана дела. Па ћемо и то мало промовисати на Сајму и после Сајма.
Сајам је врло добра прилика да се људи сретну, али као што знате, она заглушујућа галама, онај статични звук, ти гласови који лебде под тим куполама, и не чује се баш све најбоље. Тако да ћемо то поновити после тога у граду на једној конвенционалној промоцији.
Када је реч о Народној библиотеци на Сајму књига, с обзиром на то да она има богату издавачку делатност, како се она представља?
Драго ми је да могу да кажем да је Народна библиотека, поред многих других ствари које ради, кренула са два веома озбиљна издавачка пројекта. Један од њих су академска дела Милорада Павића, не његови романи.
За Милорада Павића се често каже да је он човек који је додао једно столеће, један век, српској књижевности. Мисли се на епоху барока. Неки људи то занемарују, али ето ми не занемарујемо у Народној библиотеци и издали смо сва његова академска дела.
Истовремено, издајемо сабрана дела Владана Деснице. Ви знате да се награда за најбољи роман Народне библиотеке Србије зове „Владан Десница”. То је награда коју књижевници дају другим књижевницима и мени се чинило да је Владан Десница једна врста занемареног генија и хтели смо да попунимо ту празнину што се тиче обраћања пажње издавача на Владана Десницу и издајемо његова сабрана дела. Три књиге су већ изашле и налазе се на Сајму, на штанду Народне библиотеке Србије.
Шта за вас као књижевника представља Сајам књига?
Ја сам везан за Сајам књига и не мислим да је то непријатно место, него непрестано су људи тамо, па имате једну промоцију која је одвојена само неким параванима од неке друге промоције, где људи такође користе микрофоне. И онда не чујете баш сваку реч.
Иначе ми је увек било узбудљиво тамо да сретнем и колеге, да видим нове књиге. Пре свега читава та прича је посвећена књизи. Колико других манифестација је посвећено искључиво књизи и слављењу књиге као што је Београдски сајам књига? Ја волим ту манифестацију и идентификујем се с њом.
Коментари