Малкович за РТС: Нисам сигуран да ће филмови преживети дигиталну револуцију, али театар сигурно хоће

Паклена комедија је специфичан перформанс, спој опере и позоришне представе. На који начин се класична музика и театар допуњују?

– Све ове арије и инструментална музика су невероватно јака дела, невероватно талентованих композитора. Радио сам много представа са класичном музиком и сваки пут доживљај је другачији.

Због чега нас кроз истиниту причу о серијском убици Џеку Унтервегеру воде дела Моцарта, Баха, Бетовена и других композитора?

– У овом делу музика представља истину, а текст серију лажи. Музика је савест и хуманост овог дела. То је прича о аустријском младићу осуђеном за убиство. Био је у затвору 15 година, ту је научио да чита и пише. И кад га је помиловао председник Аустрије, постао је драмски писац, новелиста, песник и новинар. Постао је најпознатији као новинар истражујући убиства проститутки у Бечкој шуми, а заправо је сва та убиства починио он. Ова представа би требало да буде његово признање после смрти које је написао с оног света.

Џека Унтервегера тумачите од 2009. године. Шта о нама и свету у којем живимо говори случај осуђеног убице којег су славили као писца и ослободили због талента?

– Оно што нам говори о данашњем свету није много лепо, зато што мање кажем то боље. Фасцинирани смо убицама, чак врло привлаче неке људе.

Колико Вам је драго што сте поново у Србији, какав је Ваш утисак о нашој земљи?

– Овде сам играо само два пута. Први пут непосредно пре пандемије и дан после представе град се затворио. Онда смо затворили и Беч, Дебрецин и Истанбул. Видео сам врло мало Београда, позван сам у Градску кућу, приредили су ми леп пријем, не верујем да ћу и сада имати прилике да га видим, али имам добре импресије.

Ви сте пореклом са Балкана, колико знате о својим коренима?

– Не много. Мој отац је увек говорио да је његов отац највећи лажов на свету. Чуо сам различите приче о томе одакле смо тачно. Мислим да моја баба са очеве стране има српске корене. Никада нисам научио ваш језик и знам веома мало.

Колико сте и даље активни, да ли припремате нове улоге и у којим медијима?

– Наравно, снимио сам један француски филм, имаћу турнеју са другим музичким спектаклом Музички критичар који сам извео и у Београду. Снимам и серију у Паризу о модној индустрији.

Да ли ће театар каквог познајемо преживети дигиталну револуцију?

– Да, нисам сигуран да ће је филмови преживети, али театар ће сигурно преживети. То је сасвим посебно искуство. Једно је пластично, неорганско и коначно, друго је вечно, органско, променљиво, попут живота. Смрт театра предвиђа се неколико хиљада година, али иако је пандемија угрозила живе догађаје, мислим да ће театар преживети.