Оливера Балашевић: Прича о девојчици са "Планете двориште" само је фртаљ моје биографије

Планета двориште добила је своје шесто издање. Иако ауторка Оливера Балашевић избегава све крупне дефиниције у вези са књигом, истиче да је у питању књига посвећена њеној мајци и одрастању. Посебно важни су јој и сусрети са читаоцима.

"Осећам се поносно на оно што сам урадила, а некако избегавајући све оно што јесте неко правило како се ово све ради", рекла је Оливера Балашевић.

У фази писања књиге, открива, понеки одломак читала је својим пријатељима који су књигу називали Оливерином биографијом.

"Не бих бркала са успоменама једне девојчице тако озбиљну формулацију биографије него позвала бих се на оно како кажу у Салајци где већ преко четири деценије и живим, а то је да је то само фртаљ биографије јер се у њој налази само један део мог живота", објашњава Балашевићева.

Планета двориште је књига, како каже, о једној девојчици која је одрастала у Зрењанину уз диван комшилук у једној дивној улици која би ујутру мирисала на пекару, по дану на јоргован, а предвече на пржену кафу. 

"Догађаји се смењују. Поскочила бих два унапред корака, па онда уназад као на оној школици исцртаној кредом на плочнику касних шездесетих година и раних седамдесетих и неко би брзоплето закључио како је то било неко боље време. Када говоримо о добром и лошем мислим да се увек и само ради о људима тако да је ова књига посвећена заправо људима уз које сам ја одрастала, најпре моја мајка, моје комшије, моји другари из улице, мој брат, наставници, учитељица и педагози којима је са посебном назнаком на педагошку струку ова књига посвећена", истакла је ауторка.

Фондација Балашевић 

У априлу је вредну опрему коју је користио Ђорђе Балашевић, његова породица поклонила Академији уметности из Новог Сада. Основана је и Фондација Балашевић која ће водити рачуна о његовом делу.  

У априлу је вредну опрему коју је користио Ђорђе Балашевић, његова породица поклонила Академији уметности из Новог Сада. Основана је и Фондација Балашевић која ће водити рачуна о његовом делу.

"Оснивање Фондације Балашевић заправо јесте организациони и симболички тренутак породичне иницијативе да се свима онима који су непосредно после његовог одласка већ реаговали са жељом, са пијететом да евентуално репродукују његова дела, његове песме. То су и изавачка кућа за уџбенике, образовне установе, културне установе и појединци", наводи Балашевићева.

Музеј посвећен Ђорђу Балашевићу у Новом Саду 

Град Нови Сад одлучио је да подигне музеј посвећен Ђорђу Балашевићу у близини кеја и Дунава.

"Одлазак мог Ђорђа је губитак и за нашу државу и за државе у региону. Његов одлазак говори да нећемо, између осталог, моћи уживати у његовим новим продукцијама, у новим песмама, а на нама је да их сачувамо од заборава, од времена. Оно што је у свему томе једна лепа вест је Нови Сад који поседује ту виталност, то је град младих", истакла је Оливера Балашевић.

Према њеним речима, у години смо када је Нови Сад престоница европске културе. То је град у којем су живели и радили Јован Јовановић Змај, Лаза Костић, Мирослав Антић, то је град песника, град поезије.

"Као породица смо се консолидовали да максимално изађемо у сусрет таквој иницијативи. Наша сећања су наша и не може нам их нико одузети, али сматрамо да треба да постоје и јавна сећања, да такву идеју подржимо и технички и по питању легата очекивања од нас, ту смо моја деца и ја сагласни. Музеји такве врсте су ретки и мислим да их нема у окружењу, а мислим и да је поетска снага дела Ђорђа Балашевића исто тако ретка", нагласила је Оливера Балашевић.