Никола Ракочевић: Фасцинирају ме глумци који се не размећу својим талентом

Проглашен је за једног од десет најбољих младих глумаца Европе. И чини се да су све његове улоге велике – гледали смо га у „Шејтановом ратнику“, „Шишању“, „Круговима“. Тумачио је Гаврила Принципа и Рудолфа Цистлера, био је Добривој у „Банату“, Зоран (понекад Марко) у представи „Барбело о псима и деци“, Клаудије у „Хамлету“, Раскољников, Милорад Цвијовић у „Сумњивим лицима“, Лаки у „Војној академији“, Филип у серији „Јутро ће променити све“.

Са идејом да позориште постане доступно свима, Никола Ракочевић је основао путујуће позориште за децу „Весела типчурина“. То га је одвело у многа удаљена места. Сада паузира, а у интервјуу за РТС открива како проводи време у изолацији.

Шта је ово време и околности у којима смо принуђени на изолацију пробудило у људима, каква су ваша запажања? Шта је пробудило код вас?

– Чини ми да су људи добили могућност да се зближе и мало боље упознају са својом породицом.

На који начин себи осмишљавате време у овим околностима?

– Што се мене тиче, радим све што сам радио и пре, само ми је ограничено кретање и не могу да играм представе. Све остало је исто.

Године 2014. нашли сте се међу десет најбољих младих европских глумаца на чувеном Берлиналу. Колико сте Ви тада очекивали од себе, а колико други од Вас?

– Други су очекивали много, а ја сам се надао да ће све бити у реду.

Коју улогу сте доживели као највише „своју“ – у којој сте се најбоље осећали? Или их је било више?

– Када ми ваше колеге поставе овакво питање, углавном одговорим следеће: не бих могао да издвојим улоге већ процесе. Било их је доста.

Шта је било пресудно за одлуку да почнете да се бавите глумом?

– Пажња људи који ме гледају.

Шта је за вас успех, како га дефинишете?

– Успех је кад нешто превазиђемо, победимо.

Који глумац Вас фасцинира?

– Фасцинирали су ме глумци у једној немачкој представи, који су сав свој таленат ставили у службу представе. Нису се шепурили нити разметали својим талентом ни једног секунда. То ми је било фасцинантно.

Како видите трајање у свом послу и шта то трајање подразумева?

– Трајање зависи од две ствари: колико дуго имате потребу да се бавите тим послом и колико дуго неко има потребу да се бавите тим послом.

Основали сте путујуће позориште за најмлађе гледаоце из удаљених и малих места. Докле сте стигли?

– Надам се да ћемо, када се све ово заврши, успети да обиђемо све сеоске школе по централној Србији и да ћемо успети да имамо још једну премијеру до краја године. Надам се да ћемо наставити да играмо Тврдоглаво Слонче са истим успехом, како у Београду (Установа културе „Стари град“), тако и у осталим градовима Србије и региона. Надам се, а шта ће бити видећемо.